Дело

ПИСМА ИЗ НИША 21 мемице, а рукаве са танке кошуље повуче и намести што боље може. — Младо, младо, а гле како уме да се дотерује, рече моја иријатељица и метну рубац на уста. — Није чудо: мусломанка је, женско је. — Пр аво. Кад погледам ову децу са «шлеповима,,, пукла би’ од смеја. — Аове мушкарце, трогодишњаке с дугачким панталонама? — Ју ! Немој! насмејаћу се гласно. па после тешко мени од оне јузбашинице. Ово се разговарасмо после онога што ти у почетку испричах, за то је она покривала рупцем уста. Обучену Хајрију са телом и дувком доведоше свекрви. на онда јој скидоше и тел и дувак, те је накитише накитом свекрвиним, и накитом њених кћери и снахе и пријатељица; многа од јенђа скидаше са себе бисер и кићаше њиме невесту. А од оних с девојачке стране не учини ово ни једна. За овим је одведоше роду. Ушла је у своју одају са сестром и Цариграђанком: ту су јој сад и стричеви и зет, мајка и обе стрине. Но осем њих овде су и свирачице: да се не би мислило да ће бити тајне какве. Свирачице су лупале у дахира и иевале; она је седела на столици, окренута према миндеру, где јој сеђаху стричеви, мајка и остали — плакала је. И род јој је плакао, па и свирачице; * а кад се доконча песма, једна је стрина узе тешити: — Не плачи, џанџаз’м. јер ово је остало од Ибрахима и Хаџере, од нашега пејгамбера, од његова најмилијега чеда, азрети-Фатиме. Видиш и ја: дошла сам твоме стрицу чак из Сењаника; оставила сам све — он ми је сад пречии од оца и од мајке, и од брата и од сестре... а-а,-а, евлад’м !.. Кад ова заћута, устаде Мејрема, привуче мезимицу на своје груди једанпут, и још једанпут и, прикупивши сву снагу своју да не плаче, поче тихо и нежно : — Хајрие, евлад’м ! Хајрие , џан-џигерм : до сад сам ти била мајка ја, од сад Џемиле-ханум; до сад ти је био отац твој старији стриц, од сад Бећир-бег. Не учини ништа, о евлад’м, -чиме би постидела. мајку своју и род свој: не буди охола —