Дело

САВА БЈЕЛАНОВИЂ 273 приступа његов матерњи језик; он учи туђу азбуку, мора научити туђ језик; о свим научним предметима мора се научити и мислити на туђем језику,” па му то, треба додати , прелази и на све остало мишљење. «3а све време тога свог школовања, наставља Ђаја, он никада не чује ни имена Немање и Душана, ни помена српске државе и косовске битке, српскога устанка, Карађорђа и Милоша; то мало Српче никада ништа у школи не чује о историји своје кршне домовине, о својој народности, о својим суплеменицима.” У тој борби са српском душом у младићавојују све виле талијанске. Али су у Бјелановића српска свест и осећање Орпства још били препуни сељачке једрине, а народни покрет доиираше већ и до школске омладине. Тако Данте абожанственом” узвишеношћу своје «Комедијеи, Ариосто елегантним бајем свога «Орландал, Манзони доброћудном пошалицом и човечношћу својих «Вереникаи заносе јамачно и Сакину машту, алинетако далеко, да заборави народну песму, Сундечићеву „Вршидбуц и Његоша. Духовна величина спањенога Савонароле и Џордана Бруна, на муке метанога Галилеја, окиванога Колумба плене дивљење Сакино, али не дотле, да се презриво окрене од Расткова одрицања светаиод коца Хаџи-Рувимова. Имена као Микеланџело, РаФаило, Брунелески, Канова, Перголезе, Верди истина немају чак ни когабиуСаке борбом истиснули из утакмице; али он ипак памти гусле јаворове и, без сумње, сања да му је видети Дечане и Жичу, Ђурђеве Ступове, Студеницу и све остале славне задужбине , које наброји Милош господи латинској. Сва она сила прекоморских вила не може толико очарати његову младу душу, да подлегне новим, туђинским, утисцима; ништа је не може преварити , да ночне куцати за остварење мисли, за коју гину тајанствени Карбонари, проповеда је Мацини а војује јунак слободин Гари" 'балди; Савино срце жељковаше друго нешто. Народни је покрет, како видесмо, у време Бјелановићева школовања већ био сасвим добро ојачао, те у том самом Задру беше свио себи неколика гнездашца, у којима је тихо, без раз_ метања, али с родом, развијао своју спасоносну радњу. ПоредМатице, беху ту уредништва «Народнога Листа” па још Петрановићев «Магазинм. Ту беше и сабор и у њему заступници пробуђенога народа. А јамачно је и до младога Бјелановића