Дело

374 Д Е Л. 0 допирао многи глас који је у тим круговима одјекивао о победама које је народна струја славила једну за другом, колико на културном, толико на политичком нољу. Једна по једна општинска управа прелажаше из аутономашких руку у народне. Тим се спремаше земљиште победи при саборским изборима. 1869 године буде тако добивена и дубровачка општина, и то би право славље народно. Гундулићев град беше повраћен народу! Деси се нешто што је за политичко стање Далмације било знаменит моменат. То не беше никака редовна појава већ бокељски устанак ’69 године. Догађај је био местан, али, као симптом, врло широкога значаја. 1868 годнне узакоњена је у Аустро Угарској општа војна обавеза. Том приликом буду за неке повлашћене крајеве у монархији унесене и нарочите одредбе, али за Далмацију, поред свих противних разлога, оста да се законско начело изведе у потпуности. Међу тим народ у Боци и Дубровнику,живећи у особитим друштвеним и привредним приликама. сма траше да има основа тражити да остане при дотадашњем стању, које му је Аустрија признавала све од кад је заузела те крајеве, те дотле не беше дигла ни једнога стајаћег војника. Таки су погледи били потпуно природни у становништва државе која је у оноликој мери била посастављана од самих разноликих елемената, по друштву и по круновинама, са врло различитим политичко-административним правима. Али се сад према том народном схватању истављаше немачка централистична владавина, да све догна на један калуп. Иза тога владина начела и упоредо с њим стојаше према народу оно непријатељство, презрење и изазивачка насртљивост аутономашке бирократије, која се сад прихвати да изврши и примени закон с толико више ината, колико је видела да је то немилије народу. Али се народ у Боци одупре. Влада одговори мерама које је тада и у Прагу и другде употребљаљала према Словенима — војском и опсадним стањем. На то три општине скоче на оружје и наста прави устанак. Али ни