Дело

ПИСМА ИЗ НИША 23 — Халал-ет-бана (опрости ми) !... Оне су јој праштале грлећи је и плачући. Завише је. Дувак су јој наместиле озго, преко пургије. Узе је старији стриц у наручје, понесе је на улицу као што би детенце понео. Сав род похита за њима; и јенђе пођоше (хануме су завијене), И свирачице су тихо корачале, ударајући у дахира певале су : ,3а ђерђеФОм хан’м-к'зча.31) седи, везе п јада, „II на ђерђеФ бисерна јој суза за сузом пада; „Још не оде, он џилве1) ночиње... Чека је сада. „Ето полазп, анам1 2 3), оставља редом своје: „Сад ће одлетет’, аман, — шахин4 5 6) из руке твоје. „Ак8) рубу је обукла невеста, убаво лане; „Мор‘) дугмета заиучила редом — чак до ђердане; „Од акшама грлиће је драго док се не сване. „Ето полазп, анам, оставља редом своје: „Сад ће одлетет, аман, — шахин из руке твоје.“ Ређајући ти ову песмицу, сетих се једне лепе српске песме, што ми показа мо]а мила мајка, коју је певала она пре педесет година, кад беше девојка: певала је Српкиња у сриским сватовима кад поведу девојку. Песма није дугачка, слушај је: „Лако, полако, сватовп, „Редом, поредом, званиде: „Нек’ прође наша девојка! „Девојка рода голема; „Нека се с родом опрости, „Нека си мајке поручп: „Негуј ми, мајко, босиљак „Докле се с војном не вратпм, „Па ћу га сама неговат'.“ % Зар није лепа, кажи мила моја ? 1) Госпођица. 2) Покушај, да се задобије срце женско; мидост, очаравање. 3) Мајко4) Соко неке особите врсте. 5) Бедо. 6) Љубичасто.