Дело

САКА БЈЕЛАНОВНЂ 275 вешала, ни сатирање имања, ни спаљивање читавих села, ни ратни бродови, ни силне бригаде Маџара и Немаца не могоше помоћи. Зимско доба с потоцима кише и влаге, неприступни кршеви леденички и кривошиски, јунаштво устаничко учинише немоћним све напоре. То учини те код круне преобладаше другн, мирољубиви утецаЈи: Бокељима се попусти, устаницима се опрости, штете им се имовне накнадише, а закон се остави неизвршен. То беше иораз целога дотадашњега система у Далмацији; морална добит за сав народ огромна. Љубиша, на кога беше прешло с Петрановића политичко вођство, запињаше као посланик у Бечу да исцрпе све користи од тога успеха. Из управне се службе далматинске почеше уклањати један по један омрзнути чиновник. На царском намеснику за сву Далмацију извршише ону «рготоуеа{;иг и! атоуеа1игм: позваше га у Беч и поверише му за неколико недеља неки празни министарски портФвљ. А како и у осталој Аустрији беше министаретво претрпело читав низ неуспеха, и ако са мање грдила но у Боци, цар повери владу грофу Потоцком, који се стаде спремати да задовољи Словене. Ново минисгарство распусти царевинско веће и круновинске саборе и распише нове изборе. На њима у Далмацији, први пут, доби народна странка већину. и тим преста дотадашња политичка и парламентарна превласт талијанско-аутономашка и пређе с ове на народну или славјанску страну. Могло се чинити да је Српству и Хрватству у Далмацији обез!еђено слободно национално развијање. Тако је отишло у неврат време, кад је школа младиће српске одводила у Талијанце. У ђачким је круговима задарским кипело. Ту беше самосталан душевни свет, одвојен од онога што стојаше под руком и оком тадашњих наставника. О таком се свету обично мало брину они којих би се тицало: или га не цене или не знају да га има, а понекад, кад загледају у њ, дигну гоњење. А ипак је он веома значајан и заслужан друкчије пажње... Мало је званих у таке кругове, а још мање изабраних; али је душевни живот у њима обично врло интенсиван. У задарском су наши младићи себи брижљиво накнађавали оно што им као Словенима није школа никакве хране