Дело

КЕФЛАРСКА ЛИТИЈА0 (х. хајне) 1. На прозору мајка стоји, Снн у одру дежи болан. ,Да дитију где.даш свету Зар, Виљеме, нпсп вољан ?“ ,Све ме тишти: ухо гдухо, Око впше зрак не води; На иокојну мислим Грету Ој, за њом ме душа боли.“ „Устан’, роде, хајд у КеФлар. Ти Реш устат’, дико, је ди? Тамо ће ти мајка божја Срце боно да исцедп.“ 1} Да ставимо Хајнеову напомену. „Предмет ове иесме није нрава моја својина. Она је постала }гспоменом на мој ]1а,јнски завичај. — Кад сам био дечак, и кад сам у францисканском манастиру код ДиселдорФа био први пут дресиран и тамо прво учио срицати и мировати, седео сам често поред другога дечака , који ми свагда причаше: како га је мати водила собом у КеФлар (у Гелдернској покрајпни, како је тамо приложила воштану ногу и како је тиме оздравила његова болесна нога. С овим дечаком шфок се у највишем разреду гнмназиском, и када смо у философиском, колегијуму код ректора Шалмајера, седели један до другог, смејући се опомену ме он на ону чудотворну гатку, али додаде доста озбиљно: да бн он сада мајци божјоЈ нрнложио воштано с.рце. Доцније чух да је он тада проводио несрећну љубав, и дуго не чух о њему ништа више. Када пре неколико година пођем у шстњу изме^у Бона и Годесберга, чујем из даљине нознате кеФларске песме, од кој‘их најбоља песма нма припев: „0 Марија, слава теби !“ и када литија дође ближе, спазим међу поклоницима мога школског друга с остарелом мајком. Мати га је водила. Он је изгледао блед и болестан.и Уред.