Дело

Д Е .1 0 296 — Е, а Ваше стварн како иду? Место још стоји у магли? Петроград као да није оправдао Ваше ружичасте наде ? О, сад он већ није онакав „голуб,“ какав је дошао- Он вндп како је тешко добити место и занимање. И људе се научно разумевати. Али он ипак не губи наде да ће се наместити и живети мирно, не ризикујућн да постане онакав, као што је на пример, Чирков или њему слични. А њих је овде много. — И горих ннје мало! — уметну доктор. — Сада ћу ето с новом кондицијом имати две, — весело продужи младик, — а сутра ћу још отићп к једном књижевнпку, потражићу посла за превођење и оглас ћу дати у новине. — Ето тога „Свршеног фака?“ — осмехну се Черник, махнувши главом на оглас. — Јест, а што? — Нпшта, ништа, носите. II сам сам, у време гладнога ђаковања, оглашивао: „За храну и стан.а Понекад је помагало. Само знате шта ? — немојте се много уздати ни у преводе ни у огласе. Ја сам, драги мој, све то прошао... А тада, имајте на уму, није било толико гладних интелигеитних уста, па н времена су била друга... мање сурова него данас, па и онда је, рећи ћу Вам, тешко било пробнјати се. Али зашто Ви желите толико рада да накупите? Да течете новаца, шта ли, спремате се? — нашали се доктор. — Али зар ја то за себе? — узвикну Стрепетов увређено. — Мени је самом^довољно и тридесет рубаља. Али ја нисам сам! II младић исприча професору како има дивну матер и како је њој тешко трчати по кондицнјама... Треба, најпосле, бар у старпм годннама и она да се смири. — Ко је дужан побринути се о њој и о сестрама ако не ја? — додаде он на завршетку. — И ја бих примио по слова, ако хоћете, и за четрнаест часова на дан! Само кад би мн дали посла! Черник слушаше ове наивно усхићене похвале матери, ове синовље бриге, којих ради је младић готов да се одрече животних радости, толико привлачних у његове године, раз гледа скромну ћелицу његову и осетн још већу симпатију