Дело

ирви корацп

297 према овом „аркадском пастирићу “ који још није изгубио свежину срца и подобност живети за другог. — Е, већ је и мени време да идем на посао, а п Вама да продужите читање и... прибелешке, — проговори с осмехом Черник. — Врло ми је мило, што сам поседео у Вашој спретној ћелици, драги Павле Сергијевићу: из Вас, знате ли бије свежина... Бога ми... Сада су већ и младићп начети, а ми, старци, сасвим смо већ искварени. Навратите се који пут к мени... после десет часова у вече готово увек сам код куће Да се поразговарамо. (Јн му јако стеже руку и на самим вратима рече, мало збуњен: — И, знате, још нешто. Немојте се наћп увређени: с при јатељске стране... н ја сам, драги мој, издржавао своју стару матер... Да ли Вам је одмах потребно новаца?... Ја имам, та глобнм болеснике; кад се обогатите — вратнћете. Стрепетов одсечно одби. Ннје му потребно. — Е, како знате; али запамтите да Вам увек сгојим на услузи! Стрепетов топло захвали. „Види се, мамин синак, али ппак није рђав момак!“ прошапута Черник, слазећи низа стубе. „Само ће се на свакп начин брзо покварити у овом ко ловрату, у тежњи да што више заради!и — скептички помисли доктор већ у саоницама и сасвим неочекивано рече у себп: — И „богиња“ ће бнти луда, ако се не уда за овога здравог делпју! (Наставиће се; 1