Дело

ПРЕМА НАЈНОВИЈИМ ПУБЛИНАЦИЈАМА Наши односи нрема Турокој после грчко-турскога рата. — Потреба темељнијега иознавања прп.шка у Турској. Носледње публикације том потребом изазване и њнхова тенденцпја. — Задатак овогачланка. — Ислам п његов морал. — Ноглед на нсторпју рефорама у Турској и њихову судбину. — Админпстрација п статпстпка становништва по народности и верн. — Судска организацнја. — Војска н марнна. — Финансије н привреда. — Јавна настава. — Закључак. 0 Турској се почело доста давно говоритп као о земљи осуђеној на пропаст, коју велике силе разлнчннм средствима н нз различнпх побуда одлажу, ма да је потчињене јој народности жељпо очекују. „Нисам у стању дати живота мртвацу, а Турска је мртва, хвала буди нечувеним нередима, који су јој, у очима њезиних поданнка, подрили сваки углед и ауто ритету њезнну уннштилн сваки престпж“ — тако је говорно пре много годнна руски цар Нпкола. II то му уверење, овако категорнчки исказано, није сметало да закључи с Аустрнјом тајни уговор, којим се обезбеђује Турској целокупност под садашњом династпјом. У првом га је случају руководило хумано осећање, пзазвано патњама народа , којн су највише страдалн од нереда у Турској; а у другом — интереси, којп су у политпци јачн од свих обзира моралне природе. „Интегритет Турске“ је од тада постао у европској политици прпн цнп, који се поштује док се , због силе прплика , мора , а о који се свака велнка сила готова огрешити, чим осетн да јој се то може.