Дело

САДАШЊА ТУРСКА 299 Да је остављена била самој себи, Турска би мучно дотрајала до наших дана у овом свом данашњем облику: илн би извела, као што су њенп представници много пута свечано обећавали, реформе, на које се Европн обвезала , или би је морало нестати из Европе, како би се на њено место могле поднћи државнце потлачених народа, који би умели боље водитн рачуна о потребама модерног живота. Али Турску брани од пропасти внше твен положај, него лн њена снага На Балканском Полуострву се укрштају разноликп политички и економски интереси великих сила. Сви они не би могли бити подједнако задовољени пропашћу Турске. која заузнма на Балканском Полуострву већи и бољи део. За то се п прпстуна врло споро и опрезно решавању Источнога Пнтања, а оно се, у ужем свом значењу, своди на пптање о наслефу Турске, за које се опет везују битни национални ннтереси балканскнх народа. Турцпма то даје маха да продужују век своме опстанку у Европи политиком скретања час на једну, час на другу страну А како су навикнути да у бу дућност погледају с неком врстом резигнације, мало мара показују да олакшају, смишљено изведеним реформама, живот потчпњеннм народностпма, те да тако пресеку могућност за заплете који јој углед у свету понижавају. Да је у турских државника било више увиђавности, тешко да бп могло ускрснути јерменско гштање у облику, који је у Европи изазвао буру од негодовања. Узаман су се пријатељи Турака трудили ублажити ово негодовање, бацајући најерменске агитаторе крнвицу за недела која су учињена. Нису могли постићи, чему су тежили , и Турци плаћају својим угледом штету, коју су могли нзбећи, да су се постаралп из раније својом предусретљивошћу према оправданим захтевима Јермена предупредити нереде, изазване више себпчним, него ли хуманим утицајима са стране. Овако је европско јавно мњење, у пркос политици великих сила, одсудно противу Турака. И само је то могло изазватн у Прка жељу, да отежају Турској, покретањем критског питања, и иначе тежак поло жај, у који је доведена била својом непопустљивошћу да задовољп врло оправдане и природне захтеве потчињених јој шародности. Ту је жељу потхрањцвала и јачала нада да ће се