Дело

Ж) Д Е .1 0 моћи изазвати заплети, који би нешшовно повели рас-паду турске царевине. Што Грци ннсу успелп овога пута у својим намерама имају Турци да захвале пре свега грчкој непромпшљености, себичности и искључивости, због којих су се отуђили од њнх по вери и по интереснма сродни им балканскн Словени, а за тим тек тежњи великих сила да се обезбеди мир узајамним настојавањем око уклањања свега што би га могло довестп у питање. На овако држање упућује велпке силе колико страх од последица општега рата, толико и непоуздање оних чији су ннтереси највише ангажовани у питање о наслеђу турске царевпне у своју снагу да обезбеде овоме рату по своје интересе повољан свршетак. Последњн су заплети имали по балканске Словене ту добру последицу, што су свима несумњиво показалн п доказали потребу заједничкога и споразумнога рада. Хоће лп битп потребе да се та моћ те заједнице и на делу опроба, то је пнтање времена. Једио је извесно: овако удружени, ми се не плашимо заплета, које нам садашњица ставља у изглед у будућности. Снага српских држава, Србије п Дрне Горе, појачана снагом Бугарске. природним и несумњивим симпатијама нотлачених им суплеменика и очевидним симпатијама образованога света који презире ропство а поштује слободу — била бн зар кадра, ако не са свим одолети турској снази, а оно јој бар задатн осетне ударе и несумњиво са внше успеха пзазвати заплете, из којих Турска не може изаки неокрњена. Томејеучи сва њена новија историја. То искуство Турци не сзњју заборављати, занесени лажним успесима, до којих су дошлп захваљујући више грчкој слабостн, него ли својој јачинп. Хоће ли турски државници умети да се корнсте овнм искуством или не , питање је , које се нас Срба најнепосредније тиче. (Јд тога ће у многом завнсити даљи наши односи према њима и за то бисмо баш волелп , да се у добру не понесу, као нгго ни ми нисмо никад били склони да се у „злу поннштнмо‘‘. Не чини другоме зло, ако си рад да се добрим враћа, "'о је стара истина, којој их и њихова вера учи. Слава ностаје опасно пиће, кад се не водн рачуна п о мери у којој се ппје н о начину како се до ње дошло. Лако добивена слава