Дело

^АДАШТ&А ТУРСКА

__ о'11 нарочитв Је опасна, јер Шотхрањује прецењивање и изазнва па погрешке које се скупо плаћају. Ак© је судити по гласовима које доносе стране новине о располсет;ењу у Турској, изгледа да Турци, опијени лако добивеном победом над Грцима, нису далеко од погрешака које могу «бити по њих кобне својим последицама. Од тих погрешака нас се највише тиче упорност, са којом нас представници њихове полптике не престају заваравати обећањима, у место да нас задовоље делима. Ако се узме — а друкчије и не може бити — да држање турских власти према скромним а природним и оправданим захтевима наших сународника зависи од наредаба, које добивају из Цариграда, онда није тешко доћн до уверења, да је система турске државне политике према нама Србима у опште врло неповољна. То се најбоље види по појавама, које прате школски покрет, изазван најновијом царском прадом међу нашим сународницима, који су жељни доки једном до своје народне школе- Турске су власти неуморне у нзмишљавању начина, како да се спречи отворање српских школа. Њих као да се мало тиче што је царском ирадом признато нашим сународницима право, да могу отворати своје српске школе, ако само испуне потребне законске формалности. Овако поступање турскнх власти тешко би се могло разумети без претпоставке, да за то имају овлашкење непосредно из Iфариграда. Како иначе да објаснимо факат, да валије не допуштају отворање српских школа чак ни у крајевима где су одавно нспуњене све претходне законом прописане формалности V 11ре и у почетку рата са Грцима турски су се државници старали само о томе, како ке добити времена, и за то су бнли готови обекањима одговарати на захтеве нашнх сународника. Кад је дошло на ред да се та обекања нзврше, прнбегли су политпци заваравања, која јеврлокара ктеристична по начинима како је извофена. А од кад им се ратна срека осмехнула, почели су постајати све безобзирннји у своме понашању према нашим сународницима , и ако знају да не можемо бити равнодушни према њиховој судбини. Кад се њима не допушта да дофу до погодаба, без којих им је опстанак као народа угрожен, природно је да расположење народа у Србији не може бити вољно да се са Турском одржавају одДело Х1У 20