Дело

304 Д Д л о уадићп мудрост Султанову п његову велпкодушност п полптпчкп такт (тако радп ВапсИп сГ АНаисћ); другпма је, на против, сврха представитп Султана као крпвца за све зло од којега патп садања Турска (тако раде V. ВвгагА п Нј<1ауеМе). II да време кад су се појавиле не искључује такву претпоставку, бп човек помпслио, да се првп п прихватпо посла да наппше своје дело само за то да побија што су друга двојпца пзнела у својим делима протпву Султана и његове политпке. Кад је овака супротност у задатку, којему се хоће да послужп, прпродно је, да чптаоцп не могу бити далеко од сумње, да нп њпхова садржпна није чпста од претераности, којој водн тенденцпозност на штету праве објектпвностп и пстпнптостп. И чптаоцу се доиста тешко наћи у овнм супротностпма, ако је рад да дофе до пстпне, а сам, међу тпм, није познат са стањем у Турској. Захваљујући писцу „Писама из Турске,“ које је „Дело“ доносило, његовим читаоцпма стање у Турској ннје сасвим непознато. Да њнх допунпмо, а пмајућп на уму мало час обележену потребу бољег упознавања стања у Турској, постараћемо се да упознамо чнтаоце „Дела“ са садржином сваке од овпх публнкација. Пошто нам нпје стало да улазимо у испнтивање побуда, којпма би се могла објаснпти поменута супротност у представљању п оценп догађаја, гледаћемо да очистпмо факта која се пзносе од претераности којима се она зачињавају. Да видпмо дакле, каква је садашња Турска по делу Вап(Јјп (1’ А11аисћ-а, који пати од претераностп у хваљењу. Држаћемо се реда излагања, какво је п у његову делу Та- Тиг^ше е1 1ез ОИошапез, задржавајућп се, разуме се, на главама које нас могу највпше пнтересоватн. Не прпзнајућп да је пстпна, што је Бринетпје тврдног да „псторпк не може бптп непартајичанД Ваисћп с1’ АПаисћ обећава, у кратком предговору, трудптн се „да се узднгне нзнад сбпх предрасуда и да ода Турској п Турцпма правду која пм се дугује, једпно се старајућп да се не огрешп о псторпјску истинуА