Дело

САДАШЊА ТУРОКА 305 Хватамо писца за реч и прилазимо пспитивању његова дела са пуно поверења у његову реч и још нпчим непомућеном надом, да ће је одржати. Прво, дакле, реч две о Исламу п његову моралу. Којп су се год у последње време, поводом догађаја због којпх је скренута општа пажња на стање у Турској, дотицали п овога пптања, сагласни су бнли у уверењу, да је одржавање Турске, као европске државе, апсолутно немо гућно, јер је она, баш због исламизма, једна аномалија међу осталим хришћанским државама у Европи. Тако мисле и казују Грин и Ф р и м а н, са њима се у томе слаже и проф. Мартенс. „Начела мухамеданства — вели тим поводом проф. Комаровски,1) — као што је познато, одрефују и проничу све стране њезина (турског) религпозног и политичког урефења. Ова су начела занста утицала доста благотворно на нижа, дивља племена у Азијп п Африци; али је само учење Муха медово било, од почетка још, делом позајмица, делом сакаћење начела не само хришћанства, него и јудајизма. А оно се мефу тим, покрај свега тога, јавило са претенсијом, да постане светско, религија човечанства! Да би се незнабошци обрнулп у праву веру, ово учење допушта најгрубља средства — да се лише права на живот; а хрпшћани, јудеји, персијскп поклоници ватре и сабејци могу да се трпе само ако плаћају известан данак. Полазећи од нетрпељпвости и непријатељства као принципа у држању према свима иноверцима, мухаме данство, као политичка доктрина, упућује своје последннке на застој незнање, фанатизам н пропадање. Не поштујућн личност у човека, мухамеданство угушује у самом корену све зачетке вишега, слободнога живота и код оних колективних личностп које се зову народи. Његова је владавина синоним опште учмалости и духовне смрти.“ Како п сам прпзнаје, да је религија, као саставни, нераздвојни део полнтичке и социјалне конституције турске државе, управо најважнији чннплац у њезину организму, Вансћп сГ АПаисћ долази у свом излагању до закључака овом ’) 1<а ({иезИоп (Г Опеп!, чланак штампан у Ке\’ие &епега1 (1а (ЈгоИ; 1пСегпаИопа1, поводом којега се много писало у европ. штампи о Источ. Питашу.