Дело

364 Д Е Л 0 остало странци. На десној обалн находи се лепа зграда у којој је медреса са 150 соФта (мусломански ученици у семинару). Од Травника до Јајца имају два, по дужинп неједнака пута. Један иде у југо-зап. правцу и преко превоја Комара долази у Доњп Вакуф, па се од њега под правпм углом окреће на север до Јајца; овим је путем подигнута нова железничка пруга. Други је пут у северо-западном правцу, као хинотенуза овога правогуглога троугла (Травник, Д. Вакуф к Јајце). Он водн преко иревоја Карауле (1196 м.) у Јајце. Описује судбину последњега босанскога краља — СтеФана Томашевића. Даљу борбу с Турцнма, у овим крајевнма, наставили су: Матија и снн му Јован Корвин са многим другим маџарским војсковођама, међу којима је био један из породице Калајева. Врло је лепа ФОТограФнја водопада реке Пливе. Вода пада са висине 30 мет., н то не у једној маси, већ је неколико зелених острвчића раздвајају на више рукава, но ипак је једап знатно већп но свп осталн. Од пнтересних споменнка у Јајцу, значајна је подземна катакомба; бнће да је то био подземни храм првих римских хришћана. Кад се од водопада пође уз клисурасту долнку Пливипу долази се врло лепом језеру, које је дугачко три и но километра, а шнроко 600 метара. Вода му је кристалне провидностн , у којој се,! као у огледалу, огледају кршевити висови што га опкољавају. На горњем крају језераг находи се село Језеро, у средини бујнога дрвећа, са турскпм кућама. 1894. градио се нов пут кроз Врбасову клисуру, од Јајца до Бањалуке. Ирављење овога иута скопчано је с.а свима техничким тегобама, јер је пстога реда са швајцарским иутовима. 35 кплометара удаљен је од Јајца Доњн Вакуф, који се находи на јужном крају Скопљанскога Поља. Ово је поље алувијална проширица Врбасове долине. Дугачко је 30 км. и долази у најплодније босанске пределе. Од ВакуФа железница на југ иде само до Бугојна, 15 километара У Вугојну находи се католичка црква највећа у Босни, премда они нису у надмоћности. Ту има и агрономска станица, нарочито за сточарство. Од Бугојна иапушта се Врбасова долина н колски пут водн у западном правцу за Ливно. На јужпој страпн остаје Радуша планнна од 1956 м. впснне. Од Купреша, кад се прођу Велике Вратиице, од големих. степа, пастаје иредео карста (крша). „Где почиње шума. то је Босна; где почиње крш, то је Херцеговнна“, каже народна изрека. Али овде баш Восна н геограФски п административно заилази у област карста. Купреш је на развођу Црног н Јадранског мора. Горе се у овнм крајевима уздижу до 1600 мет редовно, а највнше до 1800 м. Овај прелазнн предео, из једног морског слива у други, долазн у најгоровитпје крајеве ових двеју земаља. Има дрвета од 50—60 м. висине. Описује се немарноот турска и ревност садашње владе за одржавање шума. Да не бп козе сатирале младу шуму, ударен је на њпх прирез 20 крајцара на.