Дело

372 Д Е Л 0 114. г. Скордисци страшно потуку у српским планннама конзуда Каја Порцпја Кагона, 112. н 111. војује у нашој данашњој краљевинн н првп од рпмскнх вођа доппре до Дунава Марко Лнвнје Друз, 110.-107. бпје Квннт Мннуцпје Руо> пдући ннз Мораву Скорднске, Муцнје Сцппнон ваљда 91. (ако ннје пре) протера Скордиске преко Дунава на свагда. А Кај Скрнбонпје Курнон нпје ратовао у Мезијн око г. 60. него г. 75.—73.; г. Васић је зацедо узео ту Куриона за Каја Аптонија, којије несрећно прошао с Дарданима г. 62. а као друг Цицеронов у копзулату. У истом раду на стр. 11. нзводн нпсац из Факта, да су Готи после пораза код Ниша г. 268. по Хр. прешдн у Дакију иреко доњег Дунава, сасвим погрешан закључак <(да обала Горње Мезије беше јаче утврђена него обала Доње Мезнје; јер је њнма (т. ј. Готима после тог пораза) било лакше и ближе, да иду моравском долином, те да ту пређу Дунав. Ну, јака посада у Виминацијуму и околним још неосвојеним тврђавама натераше их, да траже прелаз у Доњој Мезпји.“ Ваш и да су пошли Готи но поразу на „северопсток, да преко Валкана (зар се идући од Ниша на северонсгок удара на Бадкан?) и Дунава пређу у Дакију“, како г. В. вели, не би се морао из тога онакав закључак извести. Како лн међу тим изгледа он, кад кажем, да је дунавска. обала Доње Мезиј е била барем исто тако добро утврђена као и доњомезијска и кад, а то нарочнто, видпмо, да је г. В. нетачно цитирао Момзена, и из тог цитата извео свој закључак; јер Момзен не каже „на североисгок“ сасвпм друкчнје: сИе Сго1ћеп \у!сћеп т АиБбзип^ гигиск т пег ШсШипд егз1 пасћ МаЈсеЛотеп, с1апп пигсћ Тћгакгеп гит Наетт, ит сИе Ђопаи гтгесћеп згсћ ипп сЈеп Нетс1 ги Ђгтдеп! Досад се узимало, да је римскп главни друм на десној дунавској обали водио од Београда на Костолац а одатле право на Голубац једним краком (но по Канпцу — Кбппзсће 81и<Иеп т Зегћјеп, на карти — од тог се главног друма одвајао испред Градишта један споредан пут и за Пинк > што г. В. није впдео) а све уз Дунав на Градиште другим. Г. В. није ни за један од њих, али само за то што теренске прилпке, које он познаје, пису за њих погодне (Ртс., стр. 85.—38.). На жалост то нпје никакав разлог, да се тако крупна ствар мења. Мало пре тога (Ртс. 27.—29.) г. В. држп, да се дунавско корико иомакло од почетка прошлог века (од Марсилнјева путовања) код Градпшта на југ и да је тако вода потопила Пинков кастел (цео, према стр. 26. при дну? илп само северно, занадно и источно платно, према сгр. 31. горе?). То он мисли нешто с тога, што је ток дунавски тамо уперен на српску обалу, а нешто што на Марсилијеву плану градиштанског градића Дунав тече северније од града но дапас. За Пек опет на стр. 29. узима, да је у доба Марсилијево утицао у Дунав на 10—15 минута источно од данашњег ушћа, такођер према поменутом цртежу. Г. В, има можда у свему овом право; ја не познајем тамошње топограФСке прилике. Но изнесени разлози нпкако не уверавају, а два Факта још и против