Дело

Б Е Л Е Ш К Е представе. Од 7. до 12. априла није било нредстава због великс недеље. На ванредним вечерњнм представама давана су два комада с мађарскога (»Риђокоса“ и „Сеоска Лола“), два с. немачкога (гЛажни цар Димитрије" и „Лепа Галатеа“ комична митолошка онера у једном чнну, нанисао Пол Хекрион, превод с немачкога, муснка од Супеа, — први пут 17 анпила) и један с <1>ранцускога („Јованчпни сватови14). На „Лажном цару Димитрији11, „Риђокоси11 и „Сеоској Лоли“ заједнички су представ.кали чланови нашега и новосадскога позоришта; на „Лепој Галатеи14 г-ђица Султана Цијукова оцерска певачнца и чланови новосадскога позоришта, а на „Јованчиним сватовима" само наши гдумци. — Од дневних представа два су оригинала („Мидош Обилић“ Суботићев н ,,Су1)аје“), три с Францускога („Женски рај“, „Доктор Окс“ и „Адмнрал плаве ескадре“) и један с немачкога (,,Комендијаши“). Од осталих вечерњих представа један је оригпнал („Српске Цветп“) I Таковски Устанак“) а све остало осам с Францускога („Мадам Сан Жен“, „Пут око земл>е“ „Тата-тото“, ,,Томасенова плантажа“ шала у три чина, написао Морис Ордоно, превод с Францускога , први пут игран анрила, даван два пута; „Стари каплар“ даТПгн- два пута, ((Кин“, „Лондонска кула“ даван два пута, и „Уображени болесник“.) Од ванредних представа најбоље су прошли „Јованчини сватови“ и „Лепа Галатеа“ ! 1311 днн.) а најслабије „Сеоска Лола“ (658 дин.). Највише су дале дневне представе „Адмирал плаве ескадре“ (694 50 д.) и „Женскн рај“ а најмање: „Милош Обилић“ (251-50 д.) н ,,Комендијашц“ (268-50 д.). Од вечерњих најбољеје прошла ускршња иредстава „Пут око земл>е“ (757 д.), све остале дале су мање иснод шест стотина динара, а најмање је дао „Уображени болесник“ (196 д.). „Томасенова илантажа“ дала је кад је првп пут играна 373 д., а други пут 242-50. Карактерцстнчно је, да је „Тата-тото“ као ускршља представа једва нешто више пстерала (585’50) но лане, у априлу, кад је трећи пут играна (570-50). РАЗЛПЧНОСТИ Споменнк пок. д-ру Јоспфу Панчићу.На св. Ћирила и Методија, 11. маја. откривен је споменпк великом српском научнику Бг. ЈосиФу Панчићу у градском парку испред Велике Школе. На евечаности су бпли Њ. В. Крал> са министрима и другнм великодостојницима; са стране као изаеланици дошли су проФ. Тнце из Беча и проФ. С, Брусина из Загреба. По свршетку освећења председник општнне г. Пашић узео је реч и скинуо застор са споменика. Статуа нредставља Пан397 чића, како у једној руци држи лупу а у другој биљку. Радио ју је Ђока Јовановић вајар. За овим је великошколско друштво „0билић“ отпевало „Славопој пок. Ј. Панчићу“ коју је саставио Ћира Милић филолог а компоновао Јосиф Маринковић. После тога говорио је у име Академије председншс Академије М. Т>. Милићевић; у име Велике Шко.те Јован М. ' Жујовић; у име науке Стеван Јакшић ц у име лекарског друштва и као његов ђак д-р Војислав Ж. 'Борђеиић. На подножје споменика положено је неколико вена ца. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Новн професорп.— Философски Факултет наше Вел. Школе изабрао је од пријављених кандидата за катедру иеторије општестарога и новога века: проф. д-ра Драгољуба Павловића уреднпка »Дела“ за ванреднога проФесора историје новога века и проФ. д-ра Николу Вулића сарадника „Дела“ за ванреднога проФесора историје старога века. Избор обојице министар просвете је нотврдио, те их и указом поставио за ванредне проФесоре Велике ШкоДобротвор пародни. — Тек што се састави Одбор, који ће купити лрилоге за иодизање нове срнске гимнаеије у Новом Саду, а стиже прилог од сто тисућа Форината. Тај ретки прилог на олтар просвете народне приложи барон Милош БајиИ, унук кнеза Милоша. Велнком добротвору народном слава! т Плнја Округлић Сремац— Мало их је који су тако одани били слози српско-хрватској као штоје то био сад већ покојни Илија Округлпћ Сремац, који је у илирском покрету задахнут чистнм идејалима на сваком кораку пропагирао слогу братску. Његова дела, драме, све имају ту тенденцију. Његова „Шокица“ радо је виђена на српскнм позорницама, а и „Саћурица и шубара“ није много изостала. Иевао је и песме, које су у неколике збирке изишле као „бопећпј у1јепас“ и „бпјетзка лч1а“ познат му је и спев „1тап Кар181:гап“ у ком је описао дела овога божјег угодника. Бавио се и мусиком. Многој песмици својој и туђој дао је мелодпју, те сетако одомаћила у народу. Родом је из Карловаца, а рођен је 30. априла 1827, Умро је 18. маја ове године у Детроварадину као опат св. Димитра сремскога и жупник пе- ( троварадиескога града. Био је члан књижевног одељења „Матице Српске“. Врлом раднику на братској слози вечан спомен међу нама ! 19^

ле. Ово су ирви изабрани проФесори но _1 новом закону. Честитамо им !