Дело

т ПАЈА ЈОВАНОВПЋ В.1АСН ИК II У Р Е Д П II К „С Р Б 0 Б Р А Н А“. 1849.-1897. Још нисмо отрли сузе за Савом Бјелановићем и Никодијем Савићем, а стиже нам глас да је немилосрдна смртиокосила још један Српству драгоцени живот, Пају Јовановића уредника ((Србобранав, одличног Србина и вазда будног стражара интереса нашега племена. Три гроба за тако кратко времз! Губитак који би осетио и народ, који живи у срећнијим приликама, а камо ли српскн, који испашта овакву горку и ничим незаслужену судбину ! Српска народна ствар изгубила је у Паји Јовановићу једног свог енергичног и поштеног поборника, а српска журналистика једног одличног иредставника. Четрнаеста је година како је поносно и са самопрегоревањем стао на стражу српских интереса Паја Јовановић са својим „Србобраном” , који и потпуно одговара имену своме. Он је не само бранио часно и отворено интересе Српства, већ и будио свест националну у крајевима, где је била клонула пратећи ]ош бадрим оком све смерове туђина и противника нашег имена у широј отаџбини нашој. Ну није се Паја Јовановић само пером борио, већ и речју и делом, Од 1892. —1897. он је седео у хрватском сабору као српски представник за срез хртковачки. Рад је његов на сабору познат свима, који живим интересом прате живот и патње нашега народа. И кад је прокрчио пут и земљиште , на коме је сада лакше стајати у служби наших народних интереса,