Дело

36 Д Е Л 0 који су неке неодређене расе, добили језик од својих суседа Чеха и Хрвата, и, уврстили су се, као и Бугари, у словенске народе. Тип Грка и Албанаца наших дана, који су нам вероватно очували тип старог Маћедонца и старог Епирца, што нам такође објашњава како су Грци, без Атињана и Јелина, држали још одавна Византију и основали једну империју на БосФору независно од класичне Грчке, од јелинске Грчке, модерни тип, велим, Грка и Албанаца приближава се много више турском него словенском типу онаквом, какав представља, на пример, Рус и Чех. Турска је раса, без икакве сумње, међу људским расама једиа од најлепших, најснажнијих и најчвршћих; у нашем веку један велики број Грка, Албанаца и Италијана прешли су у службу Турске, узели турско име и често су се прославили као Турци, што доказује, да се Турци и Аријевци, и ако говоре различним језиком, не разликују нимало међу собом по свом физичком карактеру, и по интелектуалној способности. Пример Мађара и Финаца, који су, и ако припадају турској раси, могли постати помоћу хришћанства, као и Бугари, цивилизовани европски народи, јесте инструктиван за нас, јер нам објашњава шта би постала освајачка раса турска у Европи, да је онога дана, када се утврдила у Цариграду, у место што је остала упорно у узаном кругу Фанатичног света мусломанског, усвојила хумане идеје и законе хришћанства. После свих ових ограничења о вредности, која се може придавати речи Словенин, ваља ми поново казати да је панславизам једна велика и, може бити, кобна илузија, ието онако као што је и пангерманизам, као што је и панлатинизам, три колоса, са земљаним ногама. ако се гледају само по основи, — али који имају, међутим, свој историски и идеални значај, чим се иосматрају као три велике моралне јединице, чија ће сила и активност бити у толико веће и плодоносније, у колико оне буду излазиле из свог изоловања, те да се једна другоЈ приближе и да се узајамно оплемене. Мудро је дакле не настојавати сувише на истраживању првобитних и творачких елемената онога, што се назива словенском расом, већ треба изучавати словенски свет, онакав какав се показује у историји, онакав какав се данас креће и врши своју улогу у садашњој цивилизацији.