Дело

38 Д Е А 0

ства која би међутим била главна да им даду солидности, да их заодену оном естетичном лепотом, коју гради, већином, ритам и сразмера. Врло често бива у духу руском, да, после грубе, оригиналне и силне аФирмације, која изгледа да ће на_ нети ударе самим органима социјалног живота, да ће преврнути и револуционисати свет, да се исти писац, који је дирнуо у најосетљивије ране, губи готово у аскетском проматрању света, у неком нејасном мистицизму, у коме све интелектуалне силе изгледају да се гасе, у очекивању велике пирване. Сваки народ, руски и сваки други, јесте врло снажан само у свом Јтпе-у; сваки на свом огњишту може распаљивати живл>и пламен. Из овог пламена по нека светла варница може ирснути изван граница отаџбине. Али сваки национални Јготемора имати један центар привлачности; коте Велике Русије има за центар Москву ; Јготе Мале Русије Кијев; Јготе Орба Београд; ћоте Хрвата Загреб ; ако се Словаци не дадну привући од Прага, Словенци од Загреба, они ће морати изабрати засебне центре живота. За Словенце има двојак избор, између Љубљане и Билаха\ као планински народ они морају цивилизовати своју планину. Напор који они чине, вођени од својих католичких свештеника, који се, будући инспирисани одозго где стара традиција Метерникова сИхте е1 ппрега још влада, баве можда више политиком него интересима душа,. напор њихов да надраже свој народ противу Италијана Истрије, Трста и Горице, није само неувиђаван већ је и неплодан. Словенци које морамо гледати с највећим интересом како живо раде да задобију националну културу, немају право што не увиђају довољно, да има места за цео свет, само ако сваки остане на свом месту; зашто дакле они, у место да се концентришу, да се уједине и да се развијају око једног словенског центра, иду те траже своју базу у градовима, у којима је италијански дух јасно испољен и акцентуисан? Словенци нису још чврсто конституисали своју националност ни у својој сопственој средини словенској, а већ раде на свом расиростирању изван ње. Словеначки свештеници у место да убеђују свој народ да Италија може, као и у прошлости, потпомоћи цивилизовању словенских народа на јадранској обали, онако као што је она то учинила за Сплет н за Дубровник, изгле'-