Дело

тио кући?... Кад га до сад отровали нису, не ће, вала, ни сад. Нека их слаже: да хоће да види родбину, па се после не мора ни враћати. А после, и наше правитељство не би требало да га пусти. Он је Србин и српски син, па нека га у Србији. Кад је тако научен нека га овде у Београду. — Треба нам, вала! Ово неколико доктора што имамо погосподило се. Једва се накани; а и кад се накани и дође, он те само прихвати за руку, рекне да исплазиш језик, па више ништа... Ево мој Ђока лежи већ пет месеци, па ни боље ни горе. Питам: „докторе, има ли му помоћи?а — а он само слегне раменима, не вели ни црне ни беле?... Да вала хоће доћи волео бих него Бог зна шта! — рече Перић. — Требао би нам, требао би нам! — викну неколико њих. — Ја како да би нам требао! — поче опет Петровић. — Иа ми и немамо још доктора. Ово што имамо, то је тако мало, да смо ево морали и бербере за докторе узимати?... У сваком округу треба нам бар по један а у самом Београду имало би иуне руке посла још трипут оволико колико сад имамо. То је и правитељство увидело, па већ шаље ^аке одавде да докторију изуче. — Збиља, — рече Перпћ. — да није и он државни благодјејанац? — Не знам, ал’ камо среће да је! — Ама, л>зуџ1, зна ли ко одакле је тај Сретен?... упита Срдановић. — Ја не знам — вели ГГетровић — Новине веле да је Србин... Тако су разговарали трговци из „главне чаршијеД а и други грађани. Међу тим, жене и кћери њихове друкчије су говориле Не треба, мислим. ни да кажем да су и оне сазнале о томе. И њима је било право и оне се радоваху томе новајлији. Свака је имала већ по нешто да лечи, па било да она, било да је ко од болећих ма од чега боловао — тек доктор је био прека потреба. Гласови о младом научнику струјали су по мирним домовима грађана београдских онако као што крв кроз жиле струји. Он, и ако непознат, беше већ омиљен. Нико га не познаваше а цртали су слику његову. Нека говораше: да се сећа неког Сретена што је био