Дело

62 Д Е Л 0 И док је он тако бринуо снађе га изненадна смрт. Обарајући неки грм у шуми претиште га дрво и премлати. Живот је још тињао кад га кући донеше. Једва је пмао снаге да рекне да му учитеља дозову, и кад овај дође, он га оком призва ближе и прошапута: — Аманет ти мој Сретен! Ето имања, буди му отац и старатељ... После тих речн издахну... Сретен је био у трећем разреду. Учитељ наста свом сна1’ом да га што боље спреми. И по свршеним испитима он га доведе у Београд. Ту га намести код неког Грка код чијег је оца и сам некада послуживао, а он се врати натраг, у село... Била је нека срећна звезда што је пратила ово спроче од постанка његова. Оставнш без мајке нађе он у Марији не мајку — јер Марија ни сама не имађаше деце — него жену која се трудила да му укаже своју милошту. Оставши и без оца нађе му се добрп учитељ Максим, и он га даде на школе, нађе му чак и добре људе код којих га смести. Он се у кућн код кпр Димитраћа осећао добро. Пазили су га родител>ски, а пазили су за то што и онн имађаху у школи дечака његова доба, који тако исто беше пошао у ги мназију. Сретен је Косту веома заволео јер овај беше окретан и жпв као мачка. ГБих су двојица заједно учили и слишавали се а за тим играли разне дечје игре. У кући се говорило грчки. Сретен и нехотице научи тај језнк. Он је разумевао сваку реч и већ вигае не могаше пред њим своје тајне на грчком језику нсказивати. У дугу дану брбљао је с Костом као врабац, питајући оно што не зна. Коста га је научно читати и писати. И то је све научно без муке и натезања. Био је при крају другог разреда гимназије а знао је грчки и читати и писатп и говорити. То му даде важности у сопственпм очима, Самом себи рече: „више нисам дете јер вредим два човека! Од данас внше нећу трчатп улицом.“ Сави један табак хартије у књижицу, записа тај дан и тај завет, ц г*д то доба заиста не потрча више. Допаде му се то што је могао своју реч и пспунити. Од то доба записивао је по више завета у ту своју књпжицу