Дело

<и д Е Л 0 је. Нпко се није смео дрзнутп протпв њега јер с његовнх уеана не силазише Леспнг. Берне, Балзак, Иго Флобер, Гогол>, Бењинскп. Прочптао је о њима једва нешто али говораше тако као да је с њима младост младовао... Свршпо је гимназпју и ступпо у Лицеј. У том поста и пунолетан те га и учитељ Максим позва и предаде му маеу. Сем очуваног имања примн он и прплично готових новаца. Најпре хтеде понети све новце са собом, али му на једанпут паде на памет да би се тпм новцем могао и на другп начин користпти. Могао би отпки куд на страну те школе свршитп. Он замоли учитеља да му нађе каквог човека код кога би могао новце оставпти. Учптељ му рече да их може под интерес дати, на што он одмах пристаде. Узевши један део новаца и поверившн опет управу имања учптељу у руке, врати се он у школу... Свршио је лицеј с одлпком. Беше се решио да учи медццину, те се по свршеном школовању крену у Беч и изгуби се сасвим тамо. Нити се он коме од својнх другова јављаше ни њему ко. Последње године школовања обрати се он за државну помоћ. Тада се јавн писмом сину тадашњег министра правде а евоме другу Славку Којићу писару мннистар ства унутрашњих дела и замоли га да поради код оца, те да бар на његово заузимање добије државну помоћ. Славка обрадова ово писмо. Он настаде код оца и помоћ му се даде. Кад је свршио медицину он се опет побрину — видели сзш већ и начин — да се то рашчује. Сам је писао реклазге п слао Милану. Учинно је све да припреми земљнште како би се лакше могао пењати уз оне степенице што се зову: каријера у државној служби. (Наставиће се) Јанко ЈА. јЗеселиновиљ