Дело

66 Д Е .1 0 у којима наш народ бије своју борбу за политички и национални живот — потребно је, дакле, прегледати које је елементе ове борбе садашњост наследила од прошлости. После тога биће од стране уредништва искупљено и главно обећање1). % Сва три национално.политичка елемента, која се данас боре на нашем јадранском приморју — Срби, Хрвати, Талијанци са свима својим политичким нијансама — имају на том земљишту своје клице, јаче или слабије, још од почетка VII века после Христа, кад се са севера доселише стари Срби и Хрвати. Та лијанаца тада истина није било, али су били његови преходници и романски рођаци — Латинп или Власи. Ови су онда били на острвима и у неколико приморских градова, склоњени од оружја осионих словенских освојача, на којима тада оста сва друга земља Ти нови далматински насељеници имају у почетку иа за неколике стотине година само једно име у историским споменицима, оно које и сва њихова браћа по Балканском Полуострву — Словени. То им је име и доцније остало у усти* ма њихових земљака и суседа, Латина. Кад се после почињу јављати засебна имена, хрватско и српско, хрватско се надева становништву на острвима и копну северозападно од Детине , а српско народу по мору и суху с југа и Југоистока те реке. Доцнији државни живот, хрватски и сриски, утврдио је та имена једном и другом становништву и то за дуго баш у оним истим границама , јер је Цетина у главном остала међом преко које нису много захватале ни Хрватска нити која од многих државних творевина које тамо поосниваше Срби од IX до краја XV векаЛ) 1 21) Име Далмација употребљавало се прошлих двадесет векова за земљу врло разлипитога обима. И кад бисмо при нашем даљем говору хтели сваки пут узети то име у смислу који му се давао у време појединих догађаја који ће ее причати, настлда цц за нестручне читаоце права забуна. С тога ће се у овом чланку реч Далмација употребл авати само у данашњем смиелу, као име све земље од хрватске границе до црногорске. 2) Најстарији споменик, који нам доњушта да о томе проговоримо с више топограФских детаља, а то су еписи цара Костантина ПорФирођснита из средине X века,