Дело

ПРНМОРСКА ОБЛИЧЈА 11 У сред гробне тишине, тајник поче читати којекакве ситнице, што бијаху на дневном реду. Он застаде , да чује шта ће вијеће тобож одлучити о тиЈем стварима, па кад видје да нико не обраћа пажњу на то, он са писарима поче заводити у записник. И тако, у мртвој дворници , чуло се само мрмоњење тајниково, шкрипање пера и чести уздаси вијећнички. Један од послужитеља унесе повеће писмо и стави га пред Тинкића. Овај, пошто прочита натпис, тргну се мало, па окрете писмо са стране печата, па затандрка звонце. Тајник ућута. Сви се тргоше, осим Кека. — Господо! поче Тинкић једва чујно, ово је писмо упу ћено славном вијећу са напоменом, да је у њему... понуда. — Понуда! поновл њеко. — Понуда за грађење нове кланнце! рече начелник и жмирну на Кека. — То је њечија глупа шала! викну адвокат Боркић Диже се опћа граја: — То је безобразно ! — То је подло изазивање, и ја предлажем, да се кривац. преда суду! — Немојте ни отварати писмо, него га баците кроз прозор! Матија касапин надвика све : — Кажите ви мени име тога шаљивца, па да видите хо^е ли до вечерас имати сва ребра здрава ! Стрико Разлог устаде и започе својим пискавијем гласом: — Господо часна, држимо се разлога! По разлогу ја нијесам за то, да се писмо не отвори ; ја нијесам за то , да се оно баци кроз прозор; ја нијесам за то, да се њеком ребра .. — Кажи за што си ! викну му Боркић. На велико чудо свачије , устаде Кеко Церанео и рече просто и мирно, окренувши се тајнику: — Отворите ту књигу и штиге ! Дебељко разреза завој, из кога извади два писма. Пошто прегледа натписе, рече: — У једноме је понуда, у другоме име нудиочево. — Име нудиочево!... Најприје име нудиочево повикаше њеки, — Не, него најприје прочитајте понуду као што је ред ! вели Тинкић и изврати главу ка таваници.