Дело

П О РУКА (М. Ј. Лермонтов) јЈА САМО БИХ, БРАТЕ, С ТОБОМ,. Да пробавим још час који, ЈТ А СВЕТУ МИ, КАКО КАЖУ, |1оШТЕ МА</10 дана стоји. Ји 'КЕШ СКОРО ВИДЕт’ СВОЈЕ, р. ЗА ДАНЕ, ВИДИШј МОЈЕ Дстину ТИ ВА1/БА ЧУТИ ЈЈиСУ БОГМЕ ЗАБРИНУТИ. Д АКО ТЕ М А КО ПИТА... рВЕ ЈЕДНО ЈЕ, МА КО БИО,

Ј*ЕЦИ ДА САМ НА ЈУРИШУ Јвоју РАНУ ЗАДОБИО, Да сам умро за свог цара ЈГ ДА НЕМА Ј*УС ^ЛЕКАРА, Д ЈОШ НОСИ ПОЗДРАВ СВИМА ЈЛојим добрим земљацима. ЈАож' Д А МОЈИ РОДИТЕ^/БИ Да их морам жа^лостити! рУДУ *л’ ЖИВИ (то ЋЕШ ЗНАТи), Ден сам, реци, ПИСМА сиати, [1ук НАМ СТУПА ДРУГОМ КРАЈУ Д НЕКА МЕ НЕ ЧЕКАЈУ. ЖИВОТУ НЕЂЕ БИТИ ЈТа и бох/бе: з»ло би би^ло