Дело

ППСМА 113 ХРВАТСКЕ 487 Изборп су свугде па наравно н овде код нае огледало у коме се понајбоље огледа расположај јавног мњења према ономе, што се у јавности догађало, а што се обичпо колектнвним имепом „полнтнчко стање земљек назива. . Овогодншњи мајски пзбори су у многом погледу занимљнви, занимљивп веп зато, што се посве разликују од последња два, три избора за хрватскославонскн сабор. Но за разумевоње значаја ових избора, а нарочито за разумевање правог полнтичког стања, које је после избора наступило, нужно је да зпамо сптуаенју, каква је била пре тога. Нека мп дакле дозвољено буде. да речем коју о оној сптуасијп нре мајских избора. * * * Бану Иваиу Мажуранићу, хрватском песннку српског херојпзма, судбина беше досудила између осталог н тај удес, да га Срби од свнх досадањнх хрва^гских банова понајћешће спомнњу. Томе има внше разлога, а по највише повода дала је томе његова политика према Србима у Троједниди. Са те своје полнтике остаде он, бан *пучашш,ц што треба да каже бан „демократа,ц код Срба за увек — непопуларан. Пначе пак беше Мажуранић не само одлнчан песник нећ и ушан иолитпчар. Но праве државничке способности као да није имао, нарочито као да није имао енергије, без које се право државнпштво једва даје замислнти. Говоре шта вшие, да је у последње време своје владавине бивао према своме позпву готово нндолентан. Ннје чудо, што су за време његове управе појединн куртизанп, као чувени Шпун Стрижић и други, дошлн до знатног утнцаја на државне, а још више на персоналне послове у држави, који потоњи у Хрватској толи велику важност имају. Но нонајглавнију улогу за време владавине овога бана песника играо је у земљи једап Србин, родом пз Ср. Карловаца. То је садањи барон Јоца Жпвковић, тада шеФ унутарњег оделења земаљске владе, т. ј. минпстар полицпје. Овај државник, ако се његов рад може државништвом назватн, одлпковао се впше лукавством него правнм даром. Није много држао до начелне алп зато тим више до практпчне политпке. Понајвећу практичност гледао је у томе, да, се у свима ситуаспјама, уз неке кад веће кад мање личне жртве, у своме доста лукратнвном положају одржи; ако сте га бацили кроз врата напоље, ушао је кроз прозор унутра. Тој његовој полптичкој еластичности није његов српскп патријотизам много сметао; управо као да му је Српство у његовом полошају добро дошло. У Српству своме налазио је он резервоар, нз кога је у свакој прилици могао црпсти материју, коју је после на жртвеник туђој т. зв. државној идеји приносио. — Такове жртве су се овде увек добро плаћале па и