Дело

Б Е Л Е 1X1 ХС Е КЊИЖЕВНОСТ Аи8 (1ош Уо1к8^1аи1»еп уоп 8а1)1опсе11о. — У бечком „НеНзсћгШ Љг бв^еггегсМвеће Уо1к8кшк1еи што излази трећу годину у Бечу иод уредништвом д-ра М. Хаберланта, штамнана су два чланка д-ра Оскара пл. Ховорке, лекара у Јањини на полуострву Пељешцу (тал. 8а1попсе11о) у Далмацији. У првом „8с111аи§еп“ — спомиње најире змије , које -живе на Пељешцу, као смичалину, коњуху (која веле, скаче) кравосца, влатотруса, црноаечицу и иоиељуху или гг,ркокруга, а додаје им по народном причању и главора, који змије (велеЈ коље, нремда то није змија већ врста гуштерице РзепЈориз ариз, што је Далматинци зову и брабор или глуваја, јер је глуха т. ј. не гласа се. II на Пељешцу тврди народ да су змије најотровније месеца линња а особито раздражене кад се иаре; још и у то верује народ онде, да змија скаче и да човека прогања, Када жене или деца залазе у дрва, говоре: У име Бога и св. Парла. Не бојим се змија ни паука. Него Бога и св. Павла; Преда мном је руте и тамјане II камена од св. Павла. Ионовиш ли ове речи три пута и прекрстиш ли се, нећеш уз пут срести змије. Против змијива уједа употребљавају кострггб (Зоисћиз) и босиљак. Кад змију убијају треба да је ударе у главу, јеу се иначе прометне у необично опаснога иоскока. Остане ли змнји гдава, израсте јој репић и поскок се настани у сиужници, откуда вреба људе и животиње и на њих скаче. Кога уједе, „нема лека“ за тога. — Змије имају ноге , које покажу кад их бацнш у жеравицу и лагано нржиш. Кад три иут речеш: „змијо: кажи ноге!“ она нх покаже; оне су ситне, црвене , са 5, 6 прстић«. са белим ноктима. — Неке змије задазе у море, те се паре с неким змијоликнм рибама, 0 кравосцу причају да репом омата овце, козе и веће животиње, и онда их про гута. Један је кравосац сплео ноге девојци Н' кој у шуми и изео јој дроб. После је нађоше прислоњену о стабло, а кадје такоше. паде а из ње исплази змија — оријашчица. Змије на Пел.ешцу имају свога краља хаждају, који станује на дрвету св. Илије (шоп1;е У1рега). Змије чувају и закопано благо а ко жели да до тога блага дође, треба да тамо ноћу дође, и забије јаворов штап и змију, која изпде, три пута пољуби. Још нам писац приповеда о човеку-змијару и о његову детићу, вели „Вијенац“ по ком и ову бсиешку доносимо. У другом чланку „Сгевреп81;ег81апћепи нрича д-р Ховорка о косгг^у, Косац је утвара којој је, човечјем телу налична, кожа напуњенл крвљу, а руке јој и ноге обл^жене трњем и бодљама. Када путујеш ноћу и сретнеш кога, не смеш да питаш „ко си“ или „ко стец јер би призвао косца, који би те усмртио. За тим нас упознаје са лорном ноћном утваром која около хода као пас, коза, магарац, шуга. Своје причање завршује мором п вештицом О академискоме речнику рускога језика. -- У ИзвћстГлхЂ Имп. Акад. Наукг. томћ VI, бр. 2. (фебр. 1897.), наштампан је Отчетљ второго отдћлешл те академије о раду за 1896. г. Ово је „Друго одељење царске академије наукаи, као наследник „Роеешскои Академш« продужило , поред ДРУ гих научних лослова, и издавати речник рускога језика. — 1891. г. почело је издаватв ново, прерађено издање Словарл РУС' скаго лзнка — т. ј. речник књижевног језика, како се развио од Ломоносова до да-, нас. Редакцијом је руководио акад. Ј ак. К* Г р о т, али смрт прекиде рад овога ваљанога радника на руској филологији. Само је штампан први том новога издавања до Е Академија је иашла другога радника, да НП’