Дело

Д Е .1 0 520 чима А. Н. П и п и н а, у руској књижевноети „потпуна новина, — то беше први оглед да се прнмени упоредна и историска наука о језику на старине језика словенскога, одакле ее стварала слика из живота тако удаљене епохе, коју да испита, још се дотле не беше усудила руска наука.“ Ношто је бранио дисертацију, Бу сдајев би постављен за адјункта накатедри рускога језика у Московскоме университету, после тога, 1852, позва га управа војнпх школа као припознатога стручњака, као и пок. Г ал ахова, да рс-Формишу наставу рускога језика с књижевношћу у овим школама. Тада је он написао „И с т о р и с к у граматикурус к о г а ј е з и к а“ (до сад 5 издања) и саставио „Историску христоматију црк венословенскога и старога рускога језика.“ У овој другој књизи споменици руске књижевности, многи тада први пут наштампани, издани су са старим правописом. 1859. г. Т. Буслајева позову да предаје пок. царевићу-наследнику Николи Александровићу (сину Александра II) руски језик и књижевност, а он настављаше и даље рад на књижевноме пољу. 1861. г. издао је у два велика тома своје старије и нове радње из области руске старине и етнограа.ије: „Историчесше очерки русскои народнои словености и народности,“ једно од најчувенијих дела о руској етнограФији, за тим је издао серију Дела поглавито о руској уметности. Да напоменемо: „РусскГе духовнце стихии („Русскал Рћчв“ 1861.), „РусскШ богатнрсти зпосв“ (Русскги Вћстн.“ 1862.), „Слћдн русскаго богагнрскаго зпоса вђ миотическихљ представлешахг индоевропеискихљ цлемент>“ („Филологич. Записки“ 1862. и 1863.), „Обшдл понлТ1Л о русскон иконониси1* (1866), „Сравнителвное изученге народнаго бнта и поззш“ („Русск. ВГсникђ,“ 1872.-1873. г.), „Догадки и мечтанГл о иервобнтномв челов'ћчествћ“ („Русск. Вћстн.“ 1873.), „Клинообразннл надписи Ахемендовљ („Русск. Вћсти.“ 1873.), „Странств\ »Јцц1е повћсти и разскази“ („Русск. В1>сти.и 1874.). Треба споменути и „Образцн писша и украшешл из Псалтнри XV в.“ (издани 1881. г.), и капитални рад о „Изучен1» лицеваго (снабдевенога сликама) русскаго стараго Апокалипсиса.“ Радећи на науци Буслајев није забраиљао ни руске јпколске омладине. Он је саставио уџбенике „Русскан христоматЈл, памлтникн древне-русскоП литературн и народнои словености“ и »УчебникЂ русскои граматики, сближеннои сљ церковно - славлнскои11 — који су у неколико десетина тисућа примерака и у некодик0 издања раширени. 1881. г. Буслајев престаје радити као ироФесор у Московском университету, у ком е је био нроФесор рускога језика и књижевности, пошто је 1861. г. постао доктор руске литературе, па се сада потпуно предао књижевним радовима, колико је само могао. У последње време издао је нове збирке својих радова. растурених по журналима и зборницима (Буслајев је био необично вредан сурадник ,,Архива“ Калачовљева). Они су посвећени како етнографцји тако и опћим питањима књижевности и сувременога живота. Он је издао „Мои досугии (два тома, 1886. г.) Народнал поззјл — историческје очерки“ (Спб. 1887.), „Мои воспоминанЈл“ (Вћстн. Европн' 1891».—1892. год.) и зборник „Починђ“ (1896.А Носледње године свога живота Т. И. Б услајев провео је у великим мукама. Изгубио је вид, а затим га је спопала тешка бољетица — рак. И ово је цело лето провео у мукама, с муком је могао преселити се на летњиковац у Љубљину. Ето ово је кратак преглед живота и рада Т. И. Б у с л ај е в а, једнога од најславнијих руских научника. Његов значај ништа не може боље истаћи него кад споменемо Шуљгинове речи које један нисац у *Н. Врем.“ наводи да је и он „један од оних руских људи, као и славни П и р о г о в, којц стоје високо изнад многих и многих у Руснји, где баш ,,човекаи треба тражити с диогеновим Фењером усред белог дана.“ Б усл а ј е в је био човек у најбољем значењу те речи, хуманист и научник, човек четрдесетих година, који у руском народу није волео див.љину и таму непросвећености, остатке од монголскога ига, већ баш оно што је из старословенскога доба, неумрљано крвним везама с татарштином, било пренесено у живот московске Русије, Као научник оставио је силан траг у руској науци — читаву школу. „Велики јевропски глас, опће цењење књижевних му заслуга дома, друштвено поштовање — све је он то већ одавно стекао био. Оцена овога дивнога живота већ је раније била готова; речи љубави, пажње и захвалности сада су само поновљене на његовим гробом, нека му буде лака руска земља!...“ По Нов. Врем. (4^ авг- 1897.). С. Т. УРЕДНИК Др. Драг. М. Павловић ВЈ1АСНИК Ст. М. Протић