Дело

162 Д Е Л 0 илустрован недељни лист; бави се књижевношћу, наукама н забавом; нружа ц додатке о моди и додатке на Француском језику, арапском и персијском. Мора се признати, да је врло пажљиво уређен, да му је језшг одличан ма да су му сарадннци иартизани искључивања аранских и персијских израза из турског језика; слике су врло лепе п већином по фотографпјама. Његов власник, Мехмед Тахар беј, врло ннтелигентан и богаг Турчин, издаје и листове: ,Хан\члара-Газета си“ (Новине за жене), на коме раде већином турске жене. и „ Чоууклара-Газета-сч“ (Новине за децу. — Вредан је пажње и други илустрован недељнн књижевни лисг „ Сервети-Фунуч*, алп не као први. — ЂС'хат“ (Здравље) нзлазио је недељно, ал не знам да лп још нзлази, пошто му је власннк јерменин, Др. Утуџнјан. Не знам такође ни да лгј још излазе и овк лнстови на турском језику, иошго су им власници Јермени: „ Мензуме-и-ЕфКар“ (Песиичке мисли) \\ „ Меџбуа-иАхбар“ (Новости). Има листова: „Таквим-и-Векам“ (Дневнпк догађа.ја) и „Мушафир-и-Џихан“ (Светски извештач) и много других овде н по внлајетима, о којима би врло дуго бпло појединце говорити. Листова на јерменском језику бнло је нриличео, алп су главнијн поирестајалн у последње време, као „Хајреник“ (Напредак), иајвећн лист; ЂАравелки (Исток), такође велпки лист. Живе још „Аведааер* (Новостп) верско - политички лист на јерменском п турском језпку; „Џериде-иШарКије“ (Источис новние) свакодневни лист на турском језику са јерменским словима, којп се занима полнтиком, економијом н књижевношћу; „ Пунч* (Свежањ, кпта), који пзлази такође свакодневно, •малп п сваштарски лист, кога је слабо ко зарезнвао, а који јединп сада водн јерменску јавну реч, јер је његов власник, г. Алаџаџијан, вазда иознат био као регзоппа §та1а би шопбе оШсЈећ — Тако вам је с јерменском штампом. 0 штамни на грчкоме језнку најтеже је говорити Зар треба да вам ту тешкоћу, после свега онога, шго сам у прошлим писмима о Грцима рекао, објашњавам?! Штампа на грчком језику иотпада, већ впдит.', под одељење за унутрашњу штамиу; али власвици грчкпх листова већином су страни поданици и они се лакше ировлаче иснод строгостп ценсуре; они и преступе, иа ипак им се иролазп, онн загазе, на пнак пм се опрашта. Они су свугде у турској царевинн срећни, на су н у овом случају срећни. Директор одељења унутрашње штамне родом је из Јањине н зпа грчки језик боље него што га знају сви Грци у Јелади. Он зна овај језпк лптерарпо. Камо среће да толико исто зна свој матерњн јсзик, арнаутски, или-тп језнк оног суверена чију власт иреставља, турскн, на би било смиље п ковпље. Алп то вам јс један збнр знања од свега н свачега; а, благодарећи протекцијама, тај господин успео је да иостане •зет бнвшега министра иравде, Али Гиза паше, садањег валије у Солуну. па му је тим готова била н протекцнја негде више, те је постао оно што је. Из многих његових ноступака внди се чему тежн, види се шта жслп. Лнстовнма на грчком језику ноставио је све Грке за ценсоре, са довољио спреме, у којс он има аоверења. Бугарским листовнма међу тпм поставпо