Дело

ЈАВНА РЕЧ У ТУРСКОЛ 165 мпзеран према њему; али Бугаре у том погледу сиутава њихов пропагандијски програм, од кога онн нн у чему, иа ни у уређивању органа не отступају. Врло характеристично! Они не дозвољавају да читаоди њиховога листа, сковани Бугарн, мисле на ишта друго сем на бугарство и на бугарску културу, на бугарску културу и на бугарство. У њиховом листу никад нећете наћи никакву поуку од стварне вредности, никад никакво упуство да људи буду свесни; створепи Бугари по Маћедонији морају бити ништа друго до затуцани Бугари — не смеју нншта и никуд даље мислити. Тако му зар пише у неком бугарском ћитабу, који је писан на татарском језнку. Једини лист на српском језику, који излази у Турској, то је „Цар. ГласникОко њега нећу задржати читаоце, јер је пред њима сваке иедеље по једном. Ово му је тек друга годнна, а камо среће да је још раннје постојао; алн је српска реч, као и српска иародност, до скора, благодарећи поводљивостп и подмптљивости турскпх чиновника, била анатемисана у нашој царевини. А нп Турцп сами не знају зашто. Ено им „Цар. Гласннка“, па нека виде какав је српскп народ према престолу и према влади! Турцп, прости Турци у косовском вилајету, с којпма се често састајем у кахвн на егленџу и отпочнем дцван о политицп и раји, па признају, да су власти п једино власти криве што се раја (они још веле: раја) туђи од њпх и бега као ђаво од крста. Јесте, велим ја, па у потврду још прочитам им разне дописе са српскпх народних светковина по царевинп, из ко.јнх и слеп може видетп и глув може чутн, да су Турцп грешили. Но дај, боже, да у будуће буде боље! Знам, да ће ми се власник „Цар. Гласнпка" љутнути што не рекох ко.ју више о листу; али чини мн се да је доста кад кажем, да је лист пред чнтаоцима овог писма, па нека оцене. А немнло ми је дуго да говорим, да се не би рекло да пишем по хатару, илити да му правим рекламе. Ја сам нрост хронпчар н бележим на дохват, како ме памет и умење служп; требао бп да забележим што-шта интересно из уредннштва — у коме, буди успут речено, кад год сам бно, никога нпсам нашао осем уредника и на моје питање.... ал’ доста — нећу да се упуштам у те ствари, јер нн самом уреднику неће бити мпло да се пачам у те ствари, које га тако горе. Желим му истрајностп, а вама свима, драги читаоци, здравља н весеља! Не замерите што бк писмо овако дуго. Оно врашко обећање, да ће пнсмо бити занимљиво одведе ме овако далеко. Могло би и даље, али опростите мн што ћу рећ’ — зажалнх хартију пре свега, а за тим помислих на ваше стрнљење. Бога мп, јесам! Ако мало задоцни идуће писмо, молпм вас немојте ми замерити. Морам путовати кроз који дан, а не знам колпко ће моје путешествије трајати. Свакако од њега неће имати штете читаоци, па макар се ишло и с козом на орање. Здраво да сте ми, а весеља биће, ако Бог мнлостпви да!