Дело

12 Д Е .1 0 Кнудсеном о значајности народног елемента у језику и о бу дућности норвешког књижевног језика . који ће се тек одвојити од данскога. Ватрено пристанем уз Норвежанина, и доказивао сам, како је неизбежан иовратак богатоме Старо-северном језику, чија ће блага помоћи, да се из књижевног језика ишчисти непотребна смеса немачких речи. — Шта вам је то на челу ? — пресече ми реч Хербст, погледајте ви сте се нечим повредили. Он ми пружи римско челично огледалце. На мутној повр шини његовој опазих на свом челу малу раницу окружену црвенкастим отоком. — Ваше огледало вара, ја немам никакве ране; све су то — халуцинације! — раздражљиво одговорим зачуђеноме Хербсту па брзо изађем из сале. У вестибилу умало нисам с пједестала оборио бисту Томсенову, па узевши свој огртач, одјурим кући. Дрхтао сам од глупог, животињског страха: ништа нисам могао да мислим и расуђујем. „ А да ли је све то истина ?” питао бих се, али сам се тога питања бојао, и избегавао сам га, осећајући да ћу полудети, ако то одговор и потврди. Дошавши у своју собу. брзо сам у огледалу посматрао своју раницу. Старао сам се да себи разјасним, како је и откуда је могла доћи. Случајно опазим на столу оквир са сликом материном. Био сам уверен, да сам се, падајући онесвешћен, ударно о горњу оштру ивицу на оквиру. То је било тим вероватније што сам слику нашао оборену, иначе ми је увек стајала пред очима, иза мастионице. Мало по мало страх нрође, и до ручка осетих се сношљиво. Ручао сам врло добро и на газдаричино задовољство, појео сам и неколико кашичица малиновог сока, који иначе нисам никако волео. Ио ручку задржим се у газдаричиној соби ћеретаЈући сњеном малом рођаком Метом, која би ми свагда долазила, да јој причам руске бајке. У девет часова у вече узмем кашику брома и легнем. < 'ан ме хватао, па се и нехотице сетих чудних очију Актејиних. па помпслим, кад бп та девојка доиста иостојала она би била Месалина, царица Тамара, или друга која од те врсте. — «Али доиста било би занимљиво у нстинн срести такву жену,” иомислим ја, увијајући се у покривач. Ко има много сна-