Дело

< 00,9 Д Е Л 0 а минимум (51.2°0) године 1888. Овде се већ може говоритн о некој перподн, да н. пр. у једном цнклусу све појаве скупа почињу минимумом, а свршавају се максимумом као што је случај V I циклусу ових година. Како су сви циклуси г. Ф а л б о в п подједнаки, то такав однос мора постојати и II цнклусу. Ну, поглед на суму у табл. XXVIII искључује п ту вероватноку, јер у том циклусу минимум (6о.З° 0) пада 1892., а максимум (75.3°0) одмах идуће 1893. дакле три године раније. Године 1892. и овде је изневерила г. Фалбовапредсказања, јер показује минимум појава у II циклусу а он је очекивао у тој годинп „најјаче приливе“ па дакле и максимум свих појава. Све то, дакле распоред појава у појединим годинама, као п сумарни преглед њихов за време од девет година не ноказује нпкакву периодичност метеоролошких прплпка на Земљи, а најмање пак, да је та периодичност спутана у четворогодшшвп циклус, као што је „пронашао“ г. Фалб. Можда ће некз иомислити, да би се та правилност „четворогодишњег циклуса“ истакла за време „критичнихи дана. То бп онда у неколико потпомогло г. Фалбово „открнће.” г (а небп п та ствар остала без коментара, ми смо саставплн таблицу XXIX у којој је изнесен распоред свих „критичних“ појава у току „критичне пенггаде.“ Погато је „критична пентада“ једна трећина дана деле периоде од 15 дана, то се подацн о догађању појединих појава за то време морају знатно истицати изнад просечне трећине догађања појава у целој перноди, што ппсу потврдиле ранпје таблнце, а осим тога нериоднчност појава у појединим циклуснма мора се бар овде пстаћи, ако г. Фалбово тврђење има јаког ослонца. Година Н(.)2. мора бар у „критичној пентади“ показивати максимуме појава да би могла задовољити жеље г. Фалбове, које на и.у нолаже, као на годпну „најјачих прнлнва“ у атмосфери. Ирпродио је дакле, да сс тај утицај има иајпре п тражптп баш за време „крнтичних“ дана. чију крнтичност и одрефује јачина „прилива.“