Дело

Д Е Л 0 228 смишљене спекулације У колико се то нас тиче , ми се надамо, да ће он морати сматрати за свој главни задатак, да бар од сада, кад то већ до сада није учинио, изведе доказа о свима оним појавама, којима бележи карактер својих „крнтичнпх дана“ т. ј. да су оне одиста ретке, да се не јављају и у току других дана у знатној количини и доста равномерно. Он то мора учинитн, ако одиста жели да му свеколики труд не буде узалудан, и ако мисли да му нзвојује научну вредност, макар и нсторијску. На основу ориђиналних података и таблнца свих појединих појава. које су означене као „критичне“, до сада је довољпо јасно показано: да пи један од њих нема неке особите везе са критичним данима, да су све равномерно расарострте на све дане једне иериоде. Док год г. Фалб или који присталица његових назора не докаже противно овоме т. ј да се појаве барометарских депресија, олујине, распростирање и количина падежа, необичне појаве и поплаве јављају само за време „критичних данаи и да их нема толико нсто у другим данима — сва његова тврђења о прогнозн времена морају се сматрати као не потпуни закључци „нелогичних метода исиптивања “ Све дотле ова предсказања не могу иматп вредности ни иаучне, ни практичне, па ни историјске. Месечевн утпцаји, на које он преноси сву тежину својих предсказања, доказани су још много пре, но што их је он увео у своја „рачунања“, али су они тако незнатни, да у погледу метеоролошких прилика наше 8емље не врше иресудну улогу. Према томе, они н не могу давати извесним данима * неки особптн карактер. да бн пх требало издвајати као „критичне“, кад се све те појаве јављају и других дана, некада чак и у већој мерн, иего лн за време самих критичних дана. Код ове ствари о прогнози времена ваља још нарочито имати на уму п то, да јс стање времена у неком месту резултат многобројнпх узрока, од којих познајемо само један део, да на то утпче у многоме још п положај самога места, орографске и у опште геренске прилике његове. А овп подацн нису проученп из разпнх узрока ни за довољан *број места у Европи , а још мањ<* у другим, ве!п1м деловима с.вета , где се још за дуго