Дело

БОСНА II ХЕРДЕГОВИНА 235 ретвина притока Круаа, која постаје од Хутова блата, а узгред вреди још споменути и речице: Требежет, Раму и Ракитницу. У Босни су најважније ове понорнице: Бистрица (Плохуча) тече кроз Ливањско поље, Миљаћ кроз Купрешко, Шујица кроз Дувањско и т. д. У Херцеговини: Мушица извире у Чемерници, на протиче кроз цело Гатачко поље, примајући у се две притоке: Грачаницу и Заровић Значајне су још Требиш• њица, која донекле тече кроз Попово поље, па се онда под земљом слева у Хутово блато, из кога опет излази под именом Крупе, те се код Габеле улева у Неретву. За тим долази Листица, Суваја и Врлика. Остале су наведене уз поља. Правих језера у Босни и Херцеговини нема, али има великих мочвара, као што је Мостарско н Хутово блато у Херцеговини. после близу Јајца разливена је Плива под именом Језеро. У планини Шатору има повеће горско језеро и језеро Борци код Коњица. У мају се почне у карсту осећати оскудица у води, која с топлим месецима све већма расте и траје до половине јесени, јер извори и понорнице већином пресуше, те људи хватају кишницу у чатрње (иистерне), да цм се нађе уз сушу. Сем Херцеговине поред карста, и у Босни око ових места граде се чатрње: Жупањца, Ливна, Гламоча и Петровца. Равнице, долине И поља. У Босни је највећа равница Посавина, која се пружа уза Саву. Мања је долина бишћанска, па онда уз Врбас, реку Босну, Уну, Дрину и Неретву. У кречњачком терену нема дугачких и попречних долина, а ретко се налазе и поступни нагиби, ‘него су затворене котлине. Ту су многобројне округласте утолеглице или вртаче\ кад су те утолеглице дугачке зову се слеаим иољима; ако се на кршу налазе широке а дугачке котлине зову се у Босни и Херцеговини аољима\ сем тога по оголелим стеновигим кра* јевима има и дубоких а уских бразда, које су растављене каменим ртовима и зову се шкрааама. Нека су поља шљунковита и песковита а нека врло хумусна, па се још уз поводањ нагноје минералним и органским талогом, те постају врло погодна за оиљни свет. У највишим , регионима пружају се сочне ливаде, а по нижим местима земљорадња цвета, и особито леп духан и лоза расту.