Дело

БОСНА П ХЕРЦЕГОВИНА 239 с околним заравнима, јер леже уз реке које не пониру, ма да и у овим пољима може да буде вртача и понора. Отворена су поља на нр. Скоааљско аоље уз Врбас од Горњег до Доњег Вакуфа (550 м. над морем), Сарајевско аоље (500 м. над морем), кроз које иротичу Восна, Железница, Добриња, Миљацка и Зујевина, Мостарско аоље уз Неретву и т. д. Клима, флора И фауна. У Босни и Херцеговини додирују се климатске крајности због високог развођа од планине Црне Горе с околишом, па Радуше, Иван-планине, Бјелашнице и Трескавице. Ово развође зауставља топле ветрове сјуга изапада за северне крајеве више себе, а јужним опет пределима, сниже себе, у Неретвиној долини, љубушком и столачком срезу спречава -хладан северац, за то су предели северно и источно од развођа хладнији, а јужни и западни топлији. Северно и источно од развођа горе су шумовите, то услед задржавања влаге чешће киша пада него на јужним и западним голетима. Ови се камењари лети јако загревају , те се над њима водена пара не може да згусне, па да кишом њиве освежи. У Посавини је клима умерена, али немају^и заклона са севера често пати од пролетњих мразова По високим планинама цича је сибирска Тако при инспекције на Бјелашничкој метеоролошкој станици ('2067. м. над морем) почетком маја 1895. год. магла је била тако густа н влажна да су се хаљине путницима уквасиле и одмах замрзле, ма да су се од стације тек 70 м. били удалили. Па и у станичкој соби, затвореној двојним прозорима хартија се на барограФу овлашила. За време најјачих бура варирао је притисак ваздушни у интервалима до 3 милиметра. Висина снега око опсерваторије 5. маја исте године била је 1 м. — до Цјг м. У јануару је средња температура — 7*9, у Фебруару — 10*4, у марту — 6*6, у априлу — 0*9, у мају 7* 1*7, у јуну 7* 7*4, у јулу 7* 11*0, у августу ј- 8*1, у септембру 7* 6’7, у окт. 7* 2*2, у нов. 7* 0*5, у дец. — 6*3° Ц , Средња ]е годишња температура | 0 59 Ц., баш као у Иркутску. Највише се барометар успео у јуну 597*3, а најниже спустио дец. 586*8 милиметара. Највећу количину талога 1895. год. показао је јануар са 634 мм , а најмању количину новембар 44 мм. Највише је било снежних дана у јануару (22). Јул и август имађаху 1895. године