Дело

16 Д Е Л 0

17. Пренесоше ме у Котшипепћо8р11а1. Лежим не мичући се и с муком пишем писаљком. Халуцинација више нема. Д-р Ша вели, да је код мене пзрализа мозга, изазвана иреуморношћу. Он мисли да је ту имала улогу и моја принципијелна младићска уздршљивост: отуда оне еротичне халуцинације. 27. Писао сам мами, да љисам здрав, тиме да је припремим на удар. Сирота, како ће јој бити тешко. Како ме љуби, а како сам ја рђав син... Изгледа. да сам ја обмануо своју отаџбину, — а сањао сам, да јој служим: она ми је новце унапред давала — за моју будућу научну службу. а ја умирем не исплативши дуг. Ларсону и Хајберговој такође сам дужан. Нека маленкост. Њима ће се платити од продаје мојих књига. Само бих једно једино желео — само један дан, само на један једини дан да одем у Ореховно, да се опростим с мамом, да се нагледам шуме, језера. А Вера ? Бог нек је чува, она је по себи срећнаЈ јер осећа својим срцем. а радила је по тућ)0ј вољи. Јесам ли ја крив што се све тако догодило?.. Ту се свршавао дневннк Синелниковљев. Последњи лист беше врло нечитко исписан старачким кривим словима. У записници сам нашао белешке по којима је, болујући у болнициг пзрадио слику својих загонетних халуцинација. Постарао сам се, да вам дневник саоиштим од речи до речи. Само сам превео с латинског све разговоре с Акгејом, како из записнице, тако и из дневника. Неколнки засебни изрази беху и на данском. Осим тога у загшсници сам нашао много веома интере сних и оригиналних напомена, опазака и ироналазака из области скандинавских старина и старих руско-скандинавских односа. Обрадивши их, ја ћу најзначајније штампати у „Журналу Министарства Народне Просвете.” II Тешко ме осећање обузело због онога што сам прочитао у Синелниковљеву дневнику. Ми Руси, младошћу и свежином најбогатији — мишљах ја — и ми смо се већ одали на безу-