Дело

БОСВА И ХЕРЦЕГОВИНА 241 у Босни има: у пролоће 49 « лето 28 « јесен 40 « зиму 37 у Херцеговини има: 45 кишних дана 12 33 25 « « « Јужни ветар доноси Босни и Херцеговини кишу а северозаиадни сухо време. На северној обали Јадранског Мора, на Карсту у Истри и на обали далматинској појављује се често страшна северо-источна олуја бура, која обично духа у новембру и децембру, па и Фебруару и марту. Овај ветар дмгно се напрасно, обично после дужег топлог, а кишовитог времена; његов је правац прво северни, али поступно скрене на северо псток, па исток-северо-исток и на послетку на чист исток. Док бура духа барометар се пење а смањује се ваздушна тоилота и влага. Бура је тако жестока да се морска вода разбије у маглу, а гш херцеговачким планинама пообара стоку низа литице дрвеће поломи , а путове завеје снегом, те се промет спречи. . 0 хладноћи по висовима и биљни свет живо нрича. У Србији, као умереној земљи, најмањи је број глацијалних биљака, више у босанско-херцеговачким планинама, јер чине 4°ј0 од целе вегетације, а у Бугарској највише, на пр. на Рили 20°|в од целе вегетације. У Сарајеву је дневни ток топлоте баш као у алписким долинама. Од Мостара па широким појасом низ доњи Неретвин слив чисто је јужна клима , захватајући под својим благим небом срезове: столачки, љубушки, требињски и билећкп. Од Лзубушког па равницом низ Требишњицу преко Суторине на Јадранско Море и по околној Далмацији протеже се дивнн средоземни биљни појас. Ту презимљују незаклоњени шипци, смокве, маслине, ловорике, пистације, рошчићи, чемпреси и бадеми, за тим успевају пајбоље врстс лубеница и диња, а многобројне бујне дивље биљке обележавају припознатп североаФрички топли климат благословеног Мисира. Влажни топао ваздух с мора непрестано освежава весели биљни свет. У то доба кад је код нас хладно, тамо у закутку хенцеговачком, по Боци Которској и око Дубровника, румене се ишпкови цветови бели се миришљави јасмин и мирта; читав се бехар ленрша на лијандерима и рузмаринима; ту су гшносне палме , кактуси и Дело XVI