Дело

246 Д Е Л 0

Гласинац и у средњем веку беше знатан, јер се на њему укрштаваху путови из унутрашњости Госне, с Лима и доње Дрине. 1429. и 1430. год. на њему су Дубровчани одржавали царинарницу. У првом гробу који прекопасмо на Гласинцу нађосмо костуре једног одраслог човека, једног детета и пса, и поред њих обичан гласначки запон (иглу). Други прекопани гроб био је 13 метара дуг и 9 метара широк, у њему су лежала 3 костура с нешто пепела и угљена. Поред мртваца стајала је једна бронзана огрлица (торк) са спиралним завијуцима. У гарежу су била 4 Фалера, једна ручна гривна од бронзе и једна железна. И у овом гробу било је једно псето.1) Двојако сахрањивање у халштатској периоди можда се може тиме објаснити, што су привилеговани сталежи, на пр. војници. спаљивани, а прост је свет само земљом затрпаван. Ова претпоставка поткрепљује се тиме, што се у гробовима паљеницама готово увек налази оружје и скупоцене ствари, а у скелетним гробовима тек по каква ситница. Међу тим поред женских костура готово редовно има накита. У главном су, херцеговачке хумке каменом покривене као и гласиначке а босанске иначе. земљом, што значи да је Херцеговина још у илирско време била оголићена, а Млечанп су довршнли затирање шуме, што им је од претходника остало. Из рипчанске сојеницо и Бутмира особито су интересни многобројни идоли, који су за чудо коректно анатомски израђени. Судови су с једноставним орнаментима, урезани ноктом или кошћу, као и усуканим канапом. По пећинама босанско-херцеговачким живљаху пећински медведи, а по свој прилнци и људи. Историја не зна за старије народе у Босни и Херцеговини од Илира, за то и сматрам за потребно да њих на првом месту истакнем. У старом веку Илирима се зваше народ од Јздранског Мора па до Дрине, а извесно и источније, и од Истре па до Дрима. Ме1)у тим је по археологији докучено, да се Илири по') Кад оно Јелнни турише на ломачу мртпога Патрокла, норед њега спалише још неколнко тројанских заробљеника, кон.а и наеа.