Дело

254 Д Е Л 0 п у Аустро-Угарској једнодушно се, скоро, истнцала корист тога савеза. Из Италнје се само подизао по каткада глас протпв тројног савеза. У Италнји се доказнвало, да је тај савез штетан по младу краљевину, која се још ннје консолидовала. Доказнвало се још, да је тај савез и неправедан, јер је основан једино против Француске, којој Италија мора много да захвали за своје уједпњење. Италија је у првом реду морала да гледа своје унутрашње послове. Није ннкако смјела, да узнмље на себе терете, који јој нијесу били потребитп. а коштали су је много. Ннје морала да проднре у прве редове европскнјех заплетаја и да игра њеке улоге, које се ње не тичу непосредно. Она је нпак могла да буде опрезна и мудра у својој спољашњој политици. Послије својег уједнњења, Италија се морала угледати на Пруску, која за педесет година ннје марила, што су је подругљиво називали петијем точком у колима. Као примјер могла јој служити и политика Русије послије кримског рата. Сређивање унутрашњнјех прилика помогло је Пруској, да стече економску егемоннју у ТБемачкој. Она је одбнла позив западнијех држава, да у кримском рату ратује против Русије. гЈло јој је помогло, да јој Русија нп мало не смета у њезином раду 1863., 1866. и 1870. год. Слична политика није ништа сметала Русији да проширп н да утврдц своје азијатске границе. У ратовима 1Бемачке, Италнје и Француске, она није имала удјела, па је с тога успјела да се унпште клаузуле Парискога Уговора, које су њој бпле штетне. < )ви скорашњи и лијепи примјери нијесу могли бити на одмет Италпји. Д спољашњој политици морају се имати иа уму два важна начела. Д међуиародиијем уговорима морају се тачно п< п\њавати све обавезе, које су поједине стране примиле на <<"(•. Лли за то ипак свака страиа не само да не смије да ..апоравн на своје интересе, него мора, на протнв, настојати да се испуне све њезине праведне п онравдане жеље.