Дело

ДВОЈНИ И ТРО.ЈНЦ САВЕЗ 259 привољети Француској Треба се добро наоружати против прилика, које би најзгодније биле за једну кобну сЈгаззе а ГНаИе. И ако Италија може да рачуна на иријатељство Енглеске, мора да утврди пријатељство и са великијем силама на европском континенту. Пријатељством великијех сила на европском континенту Италија ће моћи да обузда смјеле намјере Француске. У томе јој не би помогао Гледстон. Да су се кабинети у Бечу и у Верлину опирали , Француска не бн ратовала у Тунису на штету Италије Италија је томе крива, јер је била осамљена, није имала пријатеља. Њемачкој може користити да одврати пажњу Француске са Елсаса и Лотарингије. Али то може бити само за кратко вријеме. Французи Ее опет погледати на двије изгубљене земље. Пријатељи савеза Италије са Њемачком и са АустроУгарском, премда су настојали да се тај савез што прије углави ипак нијесу нагонили своју отацбину да слијепо одјури у туђи загрљај. Италија не мора да моли. Она не мора ни да нуди своју помоћ већ утврђеном савезу између Њемачке и Аустро-Угарске. Она мора да ојача, мора да рачуна не мало него много у концерту европскијех великијех сила Тада ће Њемачка и Аустро-Угарска друкчије мислити о Италији. Оне ће на други начин, а не пријетњама, настојати да привуку у своје коло нову савезницу. Није прошло много времена од када се у Италији тако мислило и писало, а већ је био углављен тројни савез између Њемачке, Аустро-Угарске и Италије. Тај се савез њеколнко пута и обнављао. До недавно није се појавпла нп најмања сјенка, по којој би се могло мислити, да је тај савез , барем са стране Италије, био неискрен. Чуо се по каткада глас, против тога савеза, али као да је био и сувише немоћан. Пошљедњи глас, који се подигао у томе питању, био је и сувише озбиљан. Он је, регби, уздрмао оно повјерење, које су АустроУгарска и Њемачка имале према Италији. Позната италијанска смотра Уиога Ап1о1од1а из вјешта