Дело

261 ДВОЛНИ И ТРОЈНИ САВЕЗ на правом путу, кад се није много одушевљавао да се обнови тројни савез. Он је добро схваКао интересе Италије, кад му није било много до тога, да ли Ке се тројни савез обновити или не. Он је тијем показао да му је на срцу природни, а не извјештачени савез његове отаџбине. 1887. године није се нико више бојао за Рим, као што су се погрјешно њеки бојали 1881. Италијанска војска, италијанска марина биле су подигле углед Италији у концерту европскијех великијех сила. Ако је Француска била противна Италији, то је било једино с тога, што је Италија у тројном савезу , а није , без сумње, ни мислила да пријети Италнји. Француска је мудро прикупљала своју снагу, да опет добије оно што јој је отето, те не би узалудно трошила своју снагу у рату са Италијом, који је могао да изазове и друге неприлике. Тројни савез није могао да гарантује интересе Италије. Дефансивна природа савеза била је велика препријека италијанскијем интересима. Њемачка не би примила као сазиз ћеШ никакву измјену у Средоземном Мору. Савез, који је створио Бизмарк, био је користан једино Њемачкој , која је обећала Италији да ће је бранити од Француске, а да Италија њој мора да помогне у евентуалном рату са Француском. Може се, дакле, рећи, да је мишљење Робилантово о тројном савезу било пошљедица дугог и зрелог проучавања. Увјерио се, да Италији не користи ништа тројни савез, а да јој је неопходно потребит споразум са Енглеском. С тога је углавио конвенцију са Енглеском, према којој би били заштићени интереси Италије у Средоземном Мору. Док је у Европи био само тројни савез, на Италију се није много рачунало. Сада, када је већ углављен руско француски савез, на Италију мора да рачуна цијела Европа. Италија може да одлучи о судбини Европе. Кад 1904, године истече рок тројном савезу, Италија га више не мора обнављати. Ово мишљење, основано на писму најпозваније личности и на чињеницама које заиста заслужују сваку пажњу, уздр-