Дело

А К Т Е Ј А 19 доара париске кокете сједињаваху са карактером књижнице Финога библиомана. Пушећи руске цигаре, којима сам ја друштво частио, писмо помало ћилибарског Нпе двадесетих година, раскошни поклон херцегиње д’ Ирес, коју је Лизан оиисао у једној од својих књижица као најсавршенију париску топЛате Лате. Разговор прелазаше с једног «научногл предмета на други, са Фрагонарове слике «СаФО и њена другарица” коју нам домаћин показа по доласку, — на последњи роман Пеладана или на последњу свеску Криатадије. Ризе, омален господин око 50 година, црвена носа и очију, које беже на страну, ружио је републичну управу с тога, што њему, ученом издавачу Сада, није признавала заслуге за отачаствену просвету, па забрањује књигодршцима да излажу на видик његова издања. Гоно, још млад човек, лепа али веома увела лица, човек, кога су подизали доктор Лебо и капуцинер Синистрари, — развијао је читаву теорију о саобра ћају с ђаволом. А домаћин, веома сличан сатиру, осмехивао се кроз риђу браду; па кад би се исцрпле теме за разговор, он би преФињено причао неприличне анегдоте својим оригинално неовним начином. 1 — Моп ре!ћ; Апасћаг818 — рече ми Лизан, — ја вас могу упознати с једном интересном дамом, у коју ћете се ви зањубити свом ватром ваше скитске природе. То је царски залогај, а ви имате среће и успеха. Она воли старине, а живела је у Русији. — Ко је та аЊа аУ18? — упитам. — ГроФица Монтелеон, двадесет пута милионарка, удовица Неаполитанца Ђованија Монтелеона, кћи Андреа Малатере једног од римских кнежева. У осталом и Монтелеони и Малатери не примају је баш породички, јер, чини ми се, и у талијанском посланству ништа поуздано не знају о њеном иореклу. — Где сте је уловили? — А од куда сте ви дошли, Анахарзисе? Ви живите у дивотној Литецији, која није град, већ цели свет, и ништа нисте чули о Монтелеоновој ? Нисте читали Сгаи1о18, 011 В1а8, 1а ује Рагк1еппе, где се у читавим ступцима заносе и одушев..вавају грофичином лепотом, богатством луксузом и укусом?