Дело

278 Д Е 1 0

И онда окретошв певати сви, и мушкиње и женскиње. Певали су и «Сјајан месец иза горер, и «У јутру ранои, и «СигФриде граде”... Уза сваку је песму узвикивао пуковник, очима пуним суза. — Ха ! Та је песма мене оженила ! Докторе ! Сад видим да си прави научењак! Е, алал ти млеко, мајчин сине. Нико не осети како време брзо мину. Једина домаћица што се сети да би требало сести за вечеру те изиде и нареди да се вечера постави на сто. За вечеру заседоше сви ведри и весели. Чак се и Сретен беше развеселио, једно што гаДаница гледаше оним блаженим погледом који младе зањубњене душе диже у небо , а друго што је збиља учинио жељени упечатак на цело друштво. Пуковник му рече. — Здрав сам као јелен! Али, ако ме ма шга заболи, нека нисам ко сам, ако другог доктора затражим. — Бога ми, мени треба доктор! — рече г. Јевти^. — Ако би г. доктор хтео могао би ме сутра походити. Она млађа ћерчица нешто ми је врло болешљива... — 0, врло радо! — Ја сам вас баш хтео замолити! — Докторе! Вп сте мој стални лекар. Молим вас да ме редовно походите: била здрава, била болесна — рече домаћица. Сретен се поклони,.. Вечера беше господска. Јело се Фамилијарно. Највнше Фамилијарности уносаше у друштво пуковник, једно што сваком говораше ти, а друго што кресаше све; разуме се бираним и учтивим изразима, али му то тако иђаше од руке да је заиста придобио симпатије целога друштва. Кад ставишо на сто прасе печено на ражњу, доктор се диже, узе чашу иуну рујевине у руку окрете се свима па рече: — Госио^е и госиодо! Допустите ми, као новајлији у овоме ноштованом друштву, да дигнем ову ирву чашу у здравље главног виновника ове царске совре, у здравље наше поштоване домаћице! ( ви се дпгоше на ноге, а у трпезарији наста тишина кроз коју је нмиозантно одјекивао глас докторов.