Дело

ЈУВАК ПАШВХ ДАНА 279 — Многи ме разлози нагоне да рекнем ово што ћу рећи, али их ја овде не ћу ређати, прво. што би нас то далеко одвело, а друго, што већ нрви разлог који вам изнесем биће доста да ме оправда и нагна да ову чашу у кап попијем. Ви сте овде — мање више — сви своји, сви сте добри познаници, познанство вам је везано с пријатељством; али ја — ко сам ја? Ја сам једно сироче без оца и мајке, без брата и пријатеља, одгурнуто у свет и упућено, да оно све, шт<> му је Вог ускратио, међу људима потражи... Ту му се наводнише очи а глас задрхта. Женама већ ударише сузе на очи а добри пуковник окрете главу на страну да би прикрио узбуђење. -- И ево овде, у овом дому нађох ја пуно љубави и предусретљивости — настави доктор — пуно (хтеде рећи материнске али се присети) сестринске искрености, пуно срца и душе, да ми се ево веже језик и суза реч загушује!... Кад би ми Бог дао да нешто пред вама могу отворити груди своје тада би тек могли видети колика је захвалност у срцу једнога сирочета, које је жељно љубави и лепе речи, које је жељно искреног погледа и болећивости... Ето дакле, поштоване г-ђе и господо, са ког разлога узех ја прву реч за овом господском соФром, са ког разлога дигох ову чашу причести да је са осећајем највеће побожности принесем уснама својим !... Госпођо домаћице! Опростите што вам не умем рећи оно што све овде осећам и допустите ми да вам ножелим најлепшу срећу, да вам пожелим оно што сами од Бога желите: живели!. . — Живела! — и нехотице се оте раздрагач одјек из свију груди. Он запева «многаја љета * Сви мушкарци испише на душак. Жене плакаху; Даница га гледаше неким побожним погледом пуним жеље; пуковник као да хтеде нешто избацити што му је у гркљану застало; а домаћица, она му приђе, куцну у његову чашу па се загуши сузама. — Докторе! Ти ниси сироче!... грцао је искашљујући се пуковник. — Коме је Бог дао то што је теби, то је највећи. богаташ на овоме свету!. . Триста му мука! да ми неко пред