Дело

400 Д Е .1 0 нема шта да замерн, али замера лреводу, управо само то што је— старп (с. 45). Исгина, он додаје како у Србнји има некога „који зпа преводити МолиЈера“ те бп по томе излазило да Владан п Јован ЂорђевиК и Ђаја не зпају: алн ко то каже? Крптнчар је, допсга, паписао једну Француску граматнчнцу, алн он још није стекао права да му се па веру (још онако .искрену*) нрпмају таке пресуде, п овде бп требало да иајнре покаже прпмерпма ако мислп да су она тројица рђави нреводноци. Чптавуједпу врсту кљпга, поуку пз поситпвнпк наука, осудно је у напред, те пеКе нн да им пресуђује каке су; највпнге, ако се којој наругне. Алн се цела душа крптичарева огледа у куђењу онпх књпга које још нису нп угледале света! Књпге шестога н даљи.ч кола- није могао нн нрочнтптп а камо лн оценити, на их инак осуђује. С такпм се поступком са свим слаже ово јавпо изношење непстина: да управа није давала никаква обавештења о свом књпжевном раду (с. 28 ; да она. ирема управама осталнх просветних усганова паших чима иајмање седница“ (с. 24); да она *не штампа тачно нн записнпке својпх скупштипа* (16); да „пе обавесгп пикад нп скупшгн пу пн нггампу о књпгама које мнсли пздатп,* и да за њих јави „тек опда кад је дело ушло у штампу,“ да опа „не сматра за иотребно пкоме даватп рачуна* (16); да су у Задругнним издањима нзашленекаке „новеле“ Б. Лтанацкови1>а (с. 30); да су се књнге једном задоцниле нетрнаест месеца.и то „крпвицом једнога члана" управнна (с. 25); да управа од књижевнпка, „си]>ота, нрпма шго јој ко да“ (с. 34); да је из друшгвенпх нздања „нзбацнла п старе писце и нреводе“ (с. 44); да је .,Арноста пустпла у свег... без коментара* (с. 46); да Је п протнв оцене једнога ст]>учнога реФерепта прнмпла један Францускп нревод (с, 45).1) Спомпњем само ово иеколико. случајно забележеннх, пепстппа шго критнчар пзноси свесно, јер пх је много да би могле постати омашком; нуна пх је љегова књнжнца. То је у осталом бпла ирава малоумност: — прпчатн таке пеке ствари о књигама публицп која пх пма у толиким нримерцнма пред собом! У такога су писца лични осећнји миого јачп од разума. Алп то је обнчна друга још једне црте; а треба само впдети с каке висние говорп крптпчар о књнжевностп, Задрузи, управи, како им намеће ирограме Мсето да узме п оцеии мисао оснивачку, начпн како су је хтели нзвести п ко. 1 пко су до сад успели, он јс напабпрчпо иеколико мпслн но разним н.зја вама н пзвештајпма управиним, по записннцима екуиштписким по новнпама, на стао п прича то као из своје главе; додао томе п пеколпко свога, највпше о снпснма нз туђнх књижевностн. иа тако склоппо чекп свој нацрт ирограма (с. 5—19). II, где бп пзашло да је и урађено онако како он вели да је требало, оп се, осем реткпх пзузегака, стара да то прећути. На против, уз пркос нзречних пзјава управппнх, он јој прнппсује некаке наме]>е којпх она нема, па опда навали! То бп бнло ираво дои-кп’) Ено како о томе шпие: »Шго се тнче нревода Ис.гапЈскм рабара ми знамо д:\ га је управа дала на оцену једном компетенгном нознаваоцу ч-ранцускога језика и да је њсгова оиена била да се дело нс прими а управа га је инак примила.* Стручп.ак, кога критнчар мисли, био је Г. Богдан ПоповиК, проФесор иелпке школе, а рођени брат п. тов; то саонињем, јер сведочи да је критичар могао знати шта му је брат, доне.та компетентан судија у француском, реФеровао Задрузи. Ево нека и читаоци знају: „Пошто ирсводилац буде у поменутом смислу нзиенио свој пре.вод, превод пе зас.гужити да јрледа свста, а. како је овај Лоти.јив роман једна од лепих књига Француске кн,нжсвно^ти, пњпжевна Задруга би н с те стране учинилалеиу услупу сраској кн>ижевности кад Си тај роман издалал. Управа је ио овом мишљењу н поступила.