Дело

КЊИЖЕВНОСТ •Ш нређује, потребна је и унрава којој неће недосгајатн особпне доброга привредннка, бидо да се оне траже од свпх чданова управе било од једнога деда њих, а другида буду ту ради чпсто књпжевинх носдова. 'Га се потреба увнђада и прн осннвању самс Задруге, гс се у првом тексту »Иравида“ бида изречно предвндеда подела управе на прпвреднн п књпжевни одсек.') Задруга је за ових непуппх шест година издада на свакојаке трошкове око 250.000 дннара. Кад се с том сумом упореди веднчина укапитадисане суме, која износи до 48.000 динара, јасно сс впдп да се на обезбеђење онстанка друштвенога није ишло иутем откпдања од задругара Будућност друштвена није тражена у „беднм новцнма“ него у развијеним потрошачким потребама задругарским и у друшгвеној подобностн да нх најнодеснпје ипдмири. То је врдо значајап Факат, којп треба депо разуметн. Цеда главћица пзноси од прпдпке оноднко кодико је н годишњп трошак, То значи: кад не бп бндо одзпва задругарскога. а кад се не би обуставпдн пдп веома смањиди издаци, псцрпла бп се за саму годину дана готово сва новчана средства која у то доба стоје унрави н друштву на расподожењу. То даље зеачи да управа ие може нн часа до мије наука и некадашњи председннк Српског Ученога Друштна, један ђенералштаонн пуковннк у пенсији, један пенсионнсани начелник лиикстарства а нознат књижевннк, један адвокат. један инжењер, десет директора или нроФесора гимнасиских, осам активних нли прећашњих учитеља, и још углодних грађана престоничких. (Ту треба додати из унраве: једнога министра просвете, једнога државнога саветника у пенсији, једногл лекара, три проФесора велике школе и два гимнасиска и једног учитеља.) .Ја мислим да ове личности имају све заједно квалиФикација да се иусте у састав једне вкњижевне скунштине." А свак ће паметан рећи да се Задруга може назвати срећном што је успела да за своја питања заинтересује и столара и- пуковника, каФеџију и пачелника, јукелира и академика, Њихова су леГ,а врло широка, а њихово учешће у нословима мнло и добродошло народној просвети. ’) Према овоме Задрузи не треба управа састављена од чистих књижевних нотабилитста; таки су људи, по правилу, већ у годинама кад их прсрода тера да се одмарају на лаворикама: они су, највише, за тих рад дома у кабинету а ни мало по одборима. Још се мање може тражитн да у Задругиној управи бројно претегне човек „ће1 езрп<;и они су за разговор, за критиковање: у нас Срба обично за оно што је Нук називао „приватним рецензирањем,“ али се мало одликују поситивним радом. ЛГе^у Задругиннм управницима мора неизоставно бити довољно добрих нознавалаца целе српске књнжсиности, они мора.ју иматн и иначе шнроко (али не морају стручно) књнжовно образовање, морају имати Фцдолошкога емисла за текстовс писаца које друштво издаје; морају имати научно образовање које ће им у сваком дога1>ају одмах казати треба ли им затражити стручан савет или каку било помоћ са стране. Али у псто време требало би при бирању, имати нн уму и ове идеалне захтеве, (којих, дакако , нема у довољној мери ни у садашње управе): да то буду људи пуни воље и снаге за рад, одлучнога уверења, практичких погледа, неуморне иницијативе. људи којп умеју рачунати с новцем, с временом, са животом н с друштвеним и националним појавама око себе, спремни и окретни да уоче згодан моменат, да окрену на корист дру1птвсну све што им дође под руку, а да крепко одбију сваку штету или напаст далеко од Задруге.