Дело

Д Е .1 0 496 бнватп просечно све знатнији пз годпне у годину, нарочнто ако Задруга умедне уредити добру колпортажу, те да ра зносачи њених књпга продру свуда, у сваки српскп крај. у свако село, у сваки дом. Ја мпслпм да има читавих срезова српскпх (нзван Србпје) у које још пису допрле Задругипс књиге. — Са другнм извором годишњих доходака, уплатом улога, стајало је друкчије. Ту се опадање, које се ночело с другпм колом, наставило н с трећнм, и уставило се, те окренуло напред, тек с четвртпм, па од тога времена сталпо расте. Зашто су улози бпли оналн п за треће коло? По моме уверењу због неких спецнјалних разлога. Главпи је бно у спољашњпм сметњама, о чему ћу после мало внше споменути; а прппомогло је и то што управа није још била удесила свој рад како бн на обећано време стизала с књнгама п уредно нх разашнљала. Свакојако стоји сада Факат да Задруга материјалио напредује, да јој је подлога у народу све шира, све дубља, да она постаје све народнијом српском установом. Та се ујемченост нарочнго лепо впди по њену свестрану напредовању. Овој општој слици одговарају п детајне. Узмимо за пример Београд, у ком се виде исте разлике у броју задругара по колима које смо видели за целокупан одзив народпп. Он је (према подацпма у штампаним синсковима) дао: за I коло 612 задругара, за II — 548, за III 456, за IV — 912, за V — 879 задругара’). Још једна сведоџба шта је Београд осталом српском народу! Јер како је у Београду, онако је у главном по свој Србијн као п у некадашњој Војводини, у Црној Гори као п у Хрватској, у Далмацијп као н у Славонпји. Па п у самим султановпм земљама: Босни и Херцеговини, Старој Србији п Маћедонпјп, нонашање народно према Задрузп почавља делом бесмртну Галнлејеву реч: Еррпг 81 шиоуе! II Задруга и спољашње незгоде. За оцену овога материјалнога напретка Задругина- веома је знамајно што спољашње, прилике од основања задругина на овамо , ипсу увек бнле повољне за њено иравнлно развиће п нанредовање Постнгнуга се количина њена усиеха може правнлно оценпти само кад се пмају на уму н незгоде које су јој бнле на путу. Нпје њој свс баш глатко пшло, п ако многи мнсле. А било је крупнога одмагања 0 томе ћу ироговорити само ополико колико тражи п допушта иптерос самога друштва. 11) Ово сам парочито хтео истаКи, јер је задругин критичар (С. 4.) тврдио да Београд, ерце српеке интелигенције, окреће ле1,а Задрузи. — Веома би занимљиво било, кад би адмпииетација Задругнна израћивала детајнију статиетику о занимању задругарском о крајевииа из којих су, о колнма и ки.игама које се колнко траже. 'Го би с је^не стране било за Задругину управу н друштвене пријател.е од велике дпректнве , а е друге сграпе леи ирнлог за иознавање стања наше образованости.