Дело

Д Е Л 0 512 и АроИота') у Пнзидији (М Азија) добнле су још између 400—430 године име ВогороИз („град спасења“). АроПопха у Корени добила је име Созус2) а АроПопЈа у Бнтннији добпла је (VII в.) име ТћеоГоЈсгапа. Градовп су, често губилп овоје нме и примали име своје катедрале. У тај ред градова долазн и рпмска ЗегсИса, буг. Срјадец — Софија, н рим. усп'Иа8 8апсГ. ВетеСи“. маџар. , 8'ага— 8гепе1— 1)ете(еги, у XV в.. Димитровци, Дмитровица, Митровица (сремска). Катедрала потнсну име чак и чувепога града ЈеФеса. Бизантивски град "Аусо$ веолбуо? постаденталијанскп АИоГиодо а Иогит-и у Италији (Фламиипјев, Касијев) посташе 8ап СИогапг т Патта, 8ап1а МагГа сИ ТАгсазвг и т. д. Инвазије германских, словенскпх, перснјских п арапских племена на Византију пзазваше грађење тврђава по свој царевинп. ОћпзГороИб сдзидаше Византинцп ио што покорпше Остготску краљевнну. Том се приликом јављају п на Балкану хришћанска тоиска пмена. Тако Прокопије броји за Јустинијана (52(3—565) седам које новпх које и резидаван и х тврђава. Највише нма хрншћанских топских пмена у оннм пределима Г> нолуострва који осташе недирнути словенским насеобннама — Далматпн* ско прпмор.је, Албанија. грчки предели; иочев од Истре све обалом до ушћа Дунава у Црно море. У тим пределпма су Словени затеклп хрншћанска имена, а кад је у унутрашњости Б. полуострва (IX в.) ухватнло корена. није више преименовање места било у толикој употреби. Најмање има хришћанских имена места у Босни. То је н за то, шго се тамо развило натеренство. а доцније мухамсданство. У Грчкој је. као што сс садавнди. Хришћанство највише утицаја нмало. Тамо су пред хрпшћанекпм пменпма пшчезластара, многобожачка пмена. Тћега бп назваиа 8ст1огт, г[ Еауторг^гЈ, по св. Ирени — „8апсП Неп'ши или ДпвиГа запеГе Вет“); Теисав, ТеићаТа постаде при крају XVI I:. познатије под именом 8ап1а Маига (код РћгапГгев-а 'Ауса Маора): 8ато1ћгаЈсе би назвапо (1240.) „8апсЈив Маи&гасћтз‘3 острво СћаПсе 8. Хгсо1о с1е Тосагсћг. Иначо има у споменнцнма грчкнм нз Средњега века, доста пмена светачких. Пмсац обара Фалмерајерево (а но њему и осталпх) мпшљење, да је у Грчкој за то било толпко хришћанских пмена, што се тамо покушало да се манастирима н црквама покрсте, упитоме п грцизирају словенска илемена, п уиућује га на Прокоаија ио коме се видн да јс крпггавање места (преимеиовање) бнло п ире пстицања н толпкога продирања Слонена на Балкаиу, п што хрншћанскпх имена има у нстој сразмери (као п у Грчкој) н на острвима архипелашким н па обалама Мало-азијскнм, ’) АроПоша је бнло 18 на броју. -) ЗОог оскуднце грчкнх слова ју штамнарији избегаваћу, ио могуКству, грчко насање.