Дело

520 Д Е .1 0 чно постанак нознатих прпча о воденпм бнковима које се у народу проносе готово о свима језерима у Балканским областима. Сем тога иисац иам је у једној врло поучној прегледној Таблицп изнео виспне и геолошки састав највпшнх врхова Балканског полуострва. Најпосле овој расправи ирпложно је и три ФотограФпје са карактеристичним глечерским траговима (Блпзаеачког језера, Црне Чтке и језера у Доњој левој рецн), једну пажљпво пзрађену геограФску карту Гиле у орометрпскпм тоновпма, размера 1:150000 и 4 картпце важнпјих циркова на Рилн, све размера 1:45000, од ко.јпх су врло ннтересни Извор Бпстрпце п Извори Џермена и Црног Пскра. Остављајућн на страну поучна п детаљиа излагања у првом одељкс о проматрањима у поједпнпм екскурзијама на Рили, намерни смо, да чнтаоце ГеограФског прегледа упознамо само са главнпјим резултатпма, које је г. Цвпјпћ у своме проучавању Рплске планнне постпгао. 1. Рпла нам у својој целини представља један овалнп кристаласти масов п стоји у врло теспој везп с осталпм планинама, које састављају познати крпсталасти родопски масив илп Источно копно, измећу динарског и балканско-карпатског планннског система. Гранпце Рпле не могу се тачно утврдити, јер нема на свнма странама њеним суподина, којима бн се спуштала у котлнне н равнпце. Граппца на Северу била би у пространим долинама Самоковској и Дупннч. кој, између којих се пружа писка планпна Берила и она везује Рплу са Битошем п пл. Планом. На Југу је ограннчена Разлошком котлином. На Западу гранпца Риле лежи V долппама Џермена и Сгруме. На Пстоку је Рила тако састављена с Родопом, да међу њима нема нрнродне границе и г. Цвпјнћ је означио као границу сужен н снижен део венца источно од Мусаиова чала. Према мерењнма г. Цвијнћа Рила захгата простор од 1152 км. н има средњу висину од 1870 м., те је но средњој висипп и највнша планина Балканског полуострва. Она је и највнша од свпју Родопскнх плаиина н на њој има око 30 врхова, који нрелазе висину од 2500 м. и 12 којпеу вншп од 2700 м. Највиши врх њен, Мусала је по својој висинп од 2923 м. други највпши врх на Балканском полуострву, а само је за 50 м. нижи од највишега, на Олимиу (2974 м ) У пластици Рпле, поред многобројнпх цнркова снежаника и језера, нсгиче се највише удољпна, воја се у правцу С. И. —Ј. 3. средином Риле проилачи. Она раздељује Рилску класу на два дела: С. 3. н Ј. И. део и састављена јс из долниа Левс н Рплске реке, којс у супротном правцу теку, а раздвојепе су онпским седлом, кобилнна Браништа. Рнла је у северо западном свом делу састављена од кристаластих шкриљаца (гнајс, мпкашпсти, амФиболпти и пнтеркалације крнсталастог кречњака). Само на два места (око Врле) има н неких млађих еруптивних стена, а гранптн се иојављују поглавито на источном крају главног гребена н састављају највише партпје Југо-истоочпг вишег дела Риле.